Kanjiža je na samo 15 kilometara od mađarske granice, ali u ovom gradu ne postoje granice –bar kada je reč o kampu u kome se srednjoškolci različitih nacija nadmeću kroz igre spretnosti i znanja.

„Sama inicijativa je krenula od jednostavne ideje da je učenje najbolji način da se predrasude prevaziđu. Jedno od načina su i takmičenja ovog tipa“, ističe Bojan Gregurić iz Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine.

Takmičenje je zanimljivo, ali ono što je najinteresantnije u kampu jeste druženje – kažu učesnici.

Ovogodišnji kamp okupio je gotovo 150 učenika iz šesnaest vojvođanskih škola. Govorio se srpski, mađarski, rumunski, rusinski i slovački jezik. Uprkos različitim jezicima učesnici su se sporazumevali bez problema.

U to nas je uverio i petnaestogodišnji Tibor Lucak iz Mađarske, koja prvi put ima svoje predstavnike u kampu.

„Uz pomoć organizatora lako smo premostili jezičke barijere, jer u svakom timu postoji đak koji zna i srpski i mađarski jezik“, objašnjava Tibor.

Igre na pesku, bazenu, orijentiring. I uz timski rad do novih saznanja.

Tako đaci upoznaju nove drugare, a profesori dobijaju nove učenike.

„Već sada oni nas pozivaju da dođemo u njihove gradove, dolazili su i prethodne godine kod nas u grad u goste, tako da negde dobijam nove đake, novu decu“, kaže profesor srpskog jezika i književnosti u Gimnaziji „Žarko Zrenjanin“ iz Vrbasa Mladen Đuričić.

Većina je ovde prvi put, ali ima i onih koji su se ove godine u Kanjižu rado vratili. I naučili nešto novo.

„Da, nije bitno koje smo u stvari nacionalnosti. Mi smo ovde svi isti, prelazimo iste prepreke“, rekao je Đuričić.

Koliko se đaci dobro provode u kampu, pokazuje i to što jedva čekaju sledeću godinu da se ponovo druže. Do tada se takmiče jer ekipa koja pobedi dobija nagradno putovanje. I to, simbolično, van granica zemlje.

Izvor: RTS