O statusu i otvorenim pitanjima manje brojnih nacionalnih manjina, govorilo se na okruglom stolu održanom 17. oktobra u Novom Sadu. Ovom temom se bavio tim Centra za regionalizam, uz podršku Kancelarije za ljudska i manjinska prava.
Na okruglom stolu prezentovani su rezultati istraživanja koje je tokom šest meseci sproveo Centar za regionalizam uz podršku Kancelarije za ljudska i manjinska prava, a obuhvataju sedam manje brojnih nacionalnih zajednica: slovenačku, grčku, češku, ukrajinsku, rusinsku, jevrejsku i nemačku.
“Želim da kažem da smo istraživali manje brojne nacionalne zajednice, koje maksimalno imaju oko 4 do 4,5 hiljada pripadnika u Srbiji i one, uglavnom, kako bi se to savremenim rečnikom reklo, jesu uvek ispod radara. One nemaju dovoljno kapaciteta, nisu na mestu gde se donose odluke i u senci su velikih nacionalnih zajednica”, rekla je Jelena Perković, saradnica Centra za regionalizam.
Ove manje brojne nacionalne zajednice su u istom pravnom okviru kao i sve ostale, navela je Perković, ali su njihovi kapaciteti i finansijske mogućnosti daleko ispod mogućnosti onih brojnijih. To im stvara velike funkcionalne i programske probleme, jer ne mogu da animiraju veći broj kadrova iz svojih redova koji bi im pomogli da u punom kapacitetu koriste prava koja su jednaka za sve nacionalne zajednice.
“Tokom istraživanja niko nije imao velike primedbe na zakonodavni okvir kojim se regulišu prava, status i položaj nacionalnih zajednica, ali uvek je bilo primedbi, odnosno, ocena, da oni ne mogu da ispune taj zakonodavni okvir. I mi smo ovde u našem istraživanju, u publikaciji koju smo objavili kao rezultat tog istraživanja, stavili te preporuke koje bi bile interesantne za donosioce odluka”, navela je Perković.
Istraživanje je obuhvatilo i odnos manje brojnih nacionalnih zajednica sa njihovim matičnim državama, pitanje restitucije, druga prava vezana za službenu upotrebu jezika i pisma, medije i kulturu.
Manje brojne nacionalne zajednice jesu manje vidljive u javnosti, zaključila je Perković, ali njihov trag u ekonomskom i društvenom razvoju ovih prostora je veoma značajan, te bi bilo važno da i akademska javnost, kao i svi građani Srbije dobiju pravu informaciju o tome, što bi uticalo i na veći stepen tolerancije prema njima.
Izvor: Kanal 9
Foto: Centar za regionalizam
