Potrebno je smanjiti broj potpisa za osnivanje političkih stranaka nacionalnih manjina i potpuno ukinuti obavezu prikupljanja potpisa podrške izbornoj listi ili partiji kao preduslova za učešće na izborima, kao i uvesti garantovano mesto u skupštini za brojčano malobrojne nacionalne manjine, rečeno je 3. novembra prilikom predstavljanja istraživanja „Politička participacija nacionalnih manjina. Izbori 2016“.

 

Na skupu je ukazano i da broj stranaka nacionalnih manjina pokazuje tendenciju da interes jedne nacionalne manjine zastupa po nekoliko partija. U Srbiji najviše registrovanih političkih stranaka ima bošnjačka nacionalna manjina a slede Romi, Mađari i Albanci.

 

Saradnica u Institutu za društvena istraživanja Ksenija Marković rekla je da u Srbiji ima upisano 108 stranaka, od kojih su 63 stranke nacionalnih manjina, što čini 60% registrovanih partija.

 

Ona je navela da prema rezultatima popisa iz 2011. godine u Srbiji živi više od 20 etničkih zajednica.

 

„Pored Srba koji su većinska zajednica, samo još tri etničke zajednice učestvuju u ukupnom stanovništvu sa više od 1%. To su Mađari, Romi i Bošnjaci, uz napomenu da je albanska nacionalna manjina bojkotovala popis“, rekla je Marković.

 

Prema njenim rečima, u odnosu na ukupan broj pripadnika nacionalne manjine, najviše registrovanih političkih stranaka ima bošnjačka nacionalna manjina (12), dok Romi imaju sedam stranaka, Mađari i Albanci po šest.

„Političke stranke nacionalnih manjina igraju značajnu ulogu u partijskom životu Srbije… Političke stranke u Srbiji su uglavnom monoetničke stranke i primarno predstavljaju interese jedne zajednice… Postoji tendencija rasta većinskih partija u poslednja tri izborna ciklusa, koje uključuju pripadnike nacionalnih manjina, dok su multietničke partije više izuzetak nego pravilo“, kazala je ona.

 

Ksenija Marković rekla je da je na porast broja političkih stranaka nacionalnih manjina uticala afirmativna mera koja podrazumeva da je za registraciju političke stranke nacionalne manjine dovoljno 1.000 potpisa, dok je za stranke koje ne podležu primeni ove mere potrebno 10.000 potpisa.

 

Ona je kazala da broj stranaka nacionalnih manjina pokazuje tendenciju da u Srbiji interes jedne nacionalne manjine zastupa po nekoliko partija.

 

Ksenija Marković je dodala i da deo registrovanih partija nije aktivan.

 

Predsednik Upravnog odbora Foruma za etničke odnose, Dušan Janjić, kazao je da je 2010. godine donet niz zakona koji je kreirao današnju situaciju i da je potrebna izmena zakonske regulative.

 

„Zakon o osnivanju političkih stranaka iz 2010. stvorio je jednu situaciju neravnopravnosti… Za nove stranke formirana je kvota od 10.000 članova a za manjinske da svaki građanin mora da dokaže da ima biračko pravo, a taj dokaz košta pet do 10 evra. Da bi se formirala jedna manjinska stranka potrebno je 1.000 potpisa i 1.000 potvrda da su ljudi u biračkom spisku“, naveo je on.

 

Janjić je kazao da je u Hrvatskoj moguće formirati stranku sa 100 potpisa.

 

On je kazao da manjinska stranka mora takođe da skupi 10.000 potpisa ako želi da izađe na izbore.

 

„To nigde na svetu nema osim u Srbiji… Ako se neko registrovao kao stranka, treba da ima slobodu izlaska na izbore i da izbori regulišu ko opstaje a ko ne opstaje. Mora da se ukine ta obaveza naknadnih skupljanja potpisa, a pogotovo za manjine 10.000. Neke manjine nemaju ni toliko birača“, kazao je on.

 

Janjić je ocenio da bi se promenama značajno smanjio prostor za korupciju ili politički uticaj na izbore.

On je rekao i da se postavlja pitanje ko je taj ko može napraviti manjinsku stranku i da je to teško regulisati jer je zakonodavac tu ostavio širok prostor.

 

Janjić je ocenio i da takozvani prirodni cenzus odgovara brojnijim zajednicama i predložio da se za neke manjine organizuje „takozvani garantovani mandat“.

 

Poslanik BDZ Sandžaka Muamer Zukorlić kazao je da su birački spiskovi vrlo osetljivo pitanje.

 

„Mora se naći modalitet da te spiskove imamo stabilne, da se mogu dopuniti i da se eliminiše obaveza redovnog upisivanja u birački spisak. To je nešto što isključuje veliki broj ljudi da izađu na izbore“, kazao je on.

 

Zukorlić je naveo i da je bilo mnogo zloupotreba i da neke od njih često dolaze od lokalnih faktora koji su neposredno zainteresovani za izbore.

 

„Naše je iskustvo da se neko i po tri puta upisivao u birački spisak“, naveo je Zukorlić.

 

Posmatranje predizborne kampanje političkih stranaka nacionalnih manjina sprovedeno od 25. marta do 21. aprila. Istraživanje su sproveli saradnici Foruma za etničke odnose.

 

 

 

Izvor: Beta/Medija centar