Bunjevački nacionalni savet je 15. avgusta, na Veliku Gospojinu, svečanom akademijom obeležio jedan od svoja četiri nacionalna praznika – Dan Dužijance.
Proslava Dužijance počela je okupljanjem ispred „Bunjevačke matice” odakle je krenula povorka od 215 učesnika obučenih u bunjevačku narodnu nošnju.
U centru Subotice svečana povorka je odigrala bandašicino kolo, nakon čega su sve zvanice i gosti nastavili dalje ka spomen bisti popa Blaška Rajića gde su bandaš i bandašica položili venac.
Naposletku su svi prisustvovali svečanosti u Velikoj većnici Gradske kuće, koja je otpočela intoniranjem himne Srbije i bunjevačke svečane pesme, a najsvečaniji trenutak bio je kad su ovogodišnji bandaš i bandašica, Nebojša Jurić i Bojana Svrkota, članovi Kulturno-umetničkog društva „Aleksandrovo” predali Branku Pokorniću, predsedniku Bunjevačkog nacionalnog saveta, hleb od novog žita i krunu ispletenu od slame. Njih su pratili bandaš i bandašica sa somborske Dužionice, Miloš Vodeničar i Emina Zlatar, koji su takođe Pokorniću predali krunu ispletenu od žita sa somborskih polja.
O značaju Dužijance za Bunjevce, predsednik Saveta bunjevačke nacionalne manjine, Branko Pokornić je rekao:
„Bunjevci su odabrali da jedan od četiri nacionalna praznika bude Dan Dužijance, 15. avgust, na Veliku Gospojinu. Za nas je ovo važno zato što je žetva jedan posao koji su Bunjevci uvek završavali uz radost i počast, samim tim što su obezbedili za svoju porodicu dosta hleba. Bunjevci poštuju hleb više od svega drugog – sve može da padne sa stola, i kobasica i šunka, ali komad hleba kada padne sa stola, Bunjevac ga uvek podigne, malo ga očisti i pojede, jer je taj hleb božanstven i on se ne može i ne sme baciti.“
U pozdravnom govoru kojim se obratio prisutnim gostima, Pokornić je rekao da Dužijanca predstavlja najlepši sačuvani običaj kod Bunjevaca. On je istakao da je Dužijanca važan pokazatelj bunjevačke nematerijalne kulturne baštine koju treba zaštititi i slaviti.
