Mihajlović: Uključivanje Roma i Romkinja prioritet
Uključivanje Roma i Romkinja u društvo i poboljšanje njihovog položaja, bilo da je reč o stanovanju, obrazovanju, zdravlju ili zapošljavanju, jedan je od prioriteta i nove Vlade Srbije, jer pripadnici romske zajednice su naši sugrađani i zemljaci, Srbija je njihova država, poručila je danas potpredsednica Vlade, prof. dr Zorana Mihajlović.
Povodom Svetskog dana Roma, Mihajlovićeva je podsetila da je država u prethodnom periodu uradila mnogo u uspostavljanju prava Roma i Romkinja, ali da je još mnogo posla pred svima nama.
„Uspostavili smo GIS bazu podataka o podstandardnim romskim naseljima, zahvaljujući kojoj danas u vreme pandemije država prati mere i aktivnosti u cilju oporavka i prevencije rizika u ovim naseljima. Omogućen je i naknadni upis u matične knjige, što je uslov za ostvarivanje svih drugih prava, povećava se broj pedagoških asistenata i zdravstvenih medijatora, što je izuzetno važno, s obzirom na stopu smrtnosti romske dece“, navela je Mihajlovićeva u saopštenju.
Uložili smo 44,2 miliona evra za sprovođenje Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja, kazala je Mihajlovićeva i navele da su izgrađene 184 stambene jedinice u 11 opština u kojima živi 1.000 ljudi, od kojih je 300 dece, a u toku je izrada projektno-tehničke dokumentacije za više od 100 podstandardnih romskih naselja.
Potpredsednica Vlade podsetila je i da je na inicijativu UNICEF-a i Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, osnovana Nacionalna koalicija za okončanje dečjih brakova.
„Prepoznavanje problema prvi je korak ka njegovom rešavanju. Činjenica da je procenat dečjih brakova u romskim podstandardnim naseljima i dalje jako visok, 56 odsto, govori o neophodnosti sistematičnijih inkluzivnih mera, koje će doprineti prekidanju kruga siromaštva i osnaživanju žena i devojčica“, kazala je ona. Napominje da obrazovanjem devojčica dečji brakovi mogu biti prevenirani, a položaj devojčica poboljšan. „Od 28 posto dece iz romskih naselja koja pohađaju srednju školu, većinu čine dečaci. Zato je važno da se ulože dodatni napori da se što više devojčica integriše u osnovno, ali i srednje obrazovanje, koje otvara prostor za ostvarenje punog potencijala devojčica“, rekla je Mihajlovićeva.
Dejana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji, istakla je da je Međunarodni dan Roma prilika da pozovemo na veće uključivanje i zaštitu ljudskih prava Roma, posebno devojčica i žena romske nacionalnosti.
„Siromaštvo, društvena marginalizacija i isključenost umanjuju mogućnosti za veliki broj dece i njihove porodice da napreduju i ostvare pravo na zdravstvenu zaštitu, inkluzivno obrazovanje i druge oblike socijalne zaštite“, rekla je Kostadinova. Navodi da je stopa dečjih brakova u populaciji devojčica i mladih žena iz romskih neformalnih naselja i dalje izuzetno visoka i iznosi 56 posto.
„Iako postoji poboljšanje u stopi pohađanja obrazovanja devojčica (27 odsto u 2019. godini u poređenju sa 15 odsto u 2014. godini), ona je i dalje znatno niža nego u opštoj populaciji. Nedostatak pristupa obrazovanju i mogućnostima nastavlja ciklus siromaštva za buduće generacije“, rekla je ona.
Stoga je, ističe, širenje mogućnosti za decu i mlade od najveće važnosti, uključujući i u oblasti korišćenja digitalnih tehnologija, kako bi se osiguralo premošćavanje digitalnog jaza.
„Osim obrazovanja, socijalni transferi su značajno sredstvo za ublažavanje efekata nejednakosti na decu. Zajedničkim naporima možemo osigurati da deca romske nacionalnosti i njihove porodice imaju pristup kvalitetnim uslugama koje mogu pomoći da se prekine međugeneracijski ciklus siromaštva i pomogne u ostvarivanju prava deteta“, zaključila je Kostadinova.
Prekretnica u razvoju
Predsednik Nacionalnog saveta Roma Dalibor Nakić izjavio je da prvi Svetski kongres Roma, održan na današnji dan 1971. godine u Londonu, predstavlja prekretnicu u razvoju romskog pokreta i organizovanosti borbe u cilju njihove afirmacije i emancipacije.
Na prvom Svetskom kongresu Roma u Londonu odlučeno je da romska zastava bude plavo-zelene boje sa crvenim točkom u sredini, a da romska himna bude pesma „Đelem, đelem“.
Nakić je u izjavi za FoNet ocenio da je u proteklih 50 godina u Srbiji znatno popravljen društveni položaj Roma i naglasio da je najveći napredak ostvaren u oblasti obrazovanja.
Činjenica je da danas imamo znatno veći broj romske dece koja završavaju srednje škole i fakultete. Tome su svakako doprinele afirmativne mere koje je država uvela prilikom upisa romskih učenika u srednje škole i na fakulteta, kazao je Nakić i dodao da u obrazovnom sistemu Srbije deluju i pedagoški asistenti za rad sa romskom decom čiji je „doprinos obrazovnoj inkluziji Roma nemerljiv“. Takođe, značajna podrška obrazovanju romske dece predstavlja i stipendiranje srednjoškolaca, ali i studenata romske nacionalnosti, rekao je predsednik Nakić. Prema njegovim rečima mere koje je u protekle dve decenije preduzimala država, ali i promena odnosa Roma prema obrazovanju daju veoma ohrabrujuće rezultate.
Mi smo shvatili da je obrazovanje ključ koji otvara vrata srećnijoj i boljoj budućnosti i već sada imamo novu generaciju mladih i obrazovanih Roma. Sada je neophodno te mlade i obrazovane ljude zaposliti i omogućiti im da rade poslove za koje su se školovali i tako pokažu mlađim generacijama da se treba obrazovati i da njihovo obrazovanje nije uzaludno, istakao je Nakić.
Nakić je rekao da su zapošljavanje i stanovanje glavni problemi sa kojima se danas suočavaju pripadnici romske populacije u Srbiji i da u tim oblastima ima još mnogo posla. Jako je bitno da se točak inkluzije Roma zavrteo i da smo se zajedno sa državnim institucijama i Evropskom unijom uhvatili u koštac da te probleme rešimo i verujem da će Romi imati bolju budućnost, ocenio je Nakić. On je ocenio da je ostvaren zavidan napredak u društveno političkoj zastupljenosti Roma i naglasio da oni sada imaju odbornike u opštinskim i gradskim skupštinama, poslanike u pokrajinskoj i republičkoj skupštini i dva državna sekretara.
Dačić: Težak položaj romske zajednice
Politika se danas kreira sa Romima, a ne za Rome, ali predrasude se nekad teže razbijaju, nego atomi, rečeno je danas na javnom slušanju u Skupštini Srbije povodom Svetskog dana Roma, sa kojeg je upućen i poziv za vakcinaciju romskog stanovništa.
Nadam se da delite moj utisak da država Srbija ulaže dosta napora u stalno poboljšanje položaja Roma, rekao je predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, ali i dodao da su svi saglasni sa njim da položaj te zajednice i dalje nije zadovoljavajući.
Romi su jedna od najranjivijih društvenih grupa, predmet su diskriminacije u svim vidovima, što pokazuju brojni domaći i međunarodni izveštaji. Poces inkuzije napreduje, ali ne onim tempom koji bismo svi želeli da vidimo, konstatovao je Dačić.
Na državnom niovu imamo sve odluke koje su neophodne da bismo ovaj proces uspešno vodili, ali rezultatima ne možemo biti zadovoljni, pre svega kada je reč o ekonomskom jačanju Roma, podsticajima za obrazovanje i stanovanje, naglasio je on.
Dačić je poručio da će Skupština Srbije svojim autoritetom podstaći i druge državne institucije, ali posebno i građane, da rešavanju problema Roma priđu još organizovanije i odlučnije.
Nakić: Politika sa Romima, a ne za Rome
Predsednik Nacionalnog saveta Roma Dalibor Nakić istakao je da se politika danas kreira sa Romima, a ne za Rome.
Mi Romi nemamo matičnu državu, već je naša domovina Srbija, dodao je Nakić. Danas kada se svi borimo protiv pandemije korona virusa, veliki broj medicinskih radnika romske nacionalnosti daje značajan doprinos da se epidemija stavi pod kontrolu, rekao je Nakić. Državno rukovodstvo je obezbedilo vakcine, a na nama je da se vakcinišemo i zastitimo sebe i svoje namilije, rekao je Nakić.
Nakić je ukazao da su i dalje rasprostranjene predrasude i stereotipi prema Romima, a svima je cilj da Romi budu poreski obveznici a ne korisnici socijalnh davanja.
Čomić: Lakše pocepati atom nego predrasude
Srbija će zakonima pobediti na predrasudama zasnovan odnos prema romskoj zajednici, izjavila je danas povodom Međunarodnog dana Roma ministarka za ljudska i manjinska prava Gordana Čomić i upozorila da u Srbiji i dalje kod većine postoji navika da Rome mogu prezirati i tretirati kao manje vredne.
„Znamo lakše je razbiti atom nego predrasude u ljudskom umu, ali nećemo ih razbijati, hoćemo da zakoni budu primenjeni i da zabranimo ponašanje zasnovano na predrasudama – to je jedini cilj zakonodavstva“, rekla je Čomić za Tanjug i izrazila uverenje da će lične priče Roma, koje će prikupiti Ministarstvo, pomoći u popravljanju položaja te manjine.
Čomić je podsetila da je navika većine da ih mogu prezirati, tretirati kao manje vredne, kao teritoriju koju mogu gaziti, a ne kao ljude, jedan od njavećih problema Roma u Srbiji.
„Osnov takve volje je rasizam, odnosno stav da je neko što je drugačiji manje vredan, i tu je na raspolaganju za izlive mržnje, rasizma, netrpeljivosti“, rekla je Čomić.
Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog dodala je da joj je cilj da društvo govori o Romima, da razgovara kako Romi žive, ali da se to čuje lično od njih, ne pokroviteljski kao ilustracija, nekoga ko zna, već Romi sami.
„Zato ćemo otvoriti našu internet stranicu za anonimne, kroz civilno društvo nama dostavljene lične priče Roma, o tome kako je biti Rom, šta doživljava kao prezir, zašto živi tako kao što živi, zašto bilo ko smatra da njegovo dete ne treba da bude u školi, zašto mu je baš dobro u nehigijenskom naselju“, navela je ona.
„Kako je to biti Rom u Srbiji, to je lična priča koja bi trebalo da dopre do svakog čoveka u Srbiji, svakog poslanika i ministra“, rekla je ona i dodala da će to biti nastojanje da se Srbija izbori sa ključnim rasističkim stavovima prema Romima, te da te istinite priče mora da čuje i svaki građanin kao i poslanik i ministar.
Ocenila je da će doprinos istinitih priča sa obećanjem Ministarstva „da ćemo zajedno sanjati bolji život svih njih ali i svih nas“ biti veliki.
Prema njenim rečima, poboljšanju položaja Roma trebalo bi da doprinese i popis, predviđen, najverovatnije u oktobru naredne godine. Radimo na tome da što više Roma pristupi popisu, što se više njih izjasni da su Romi, to će se lakše praviti politike za njih na njihov predlog, rekla je Čomić i dodala da Ministarstvo vidi kao alat kako Nacionalnom savetu romske manjine tako i svima za koje je nadležno.
Pašalić: Potrebnna dodatna pomoć romskim naseljima zbog pandemije
Povodom Međunarodnog dana Roma 8. aprila, zaštitnik građana Zoran Pašalić istakao je da su u uslovima pandemije pripadnici romske zajednice, koja je i inače diskriminisana i marginalizovana, izloženi mnogo većem riziku, i apelovao na nadležne organe da učine dodatne napore da pomognu Romima u ovim nesvakidašnjim okolnostima, saopštila je kancelarija Zaštitnika građana.
„Veliki broj pripadnika romske zajednice u Republici Srbiji, posebno porodice koje žive u neformalnim naseljima, u veoma su teškom položaju. Apelujem na nadležne organe da učine dodatne napore kako bi se ublažile posledice pandemije koje mogu biti vrlo vidne u socijalnom i ekonomskom segmentu života romske zajednice“, rekao je Pašalić.
Zaštitnik građana navodi da je odmah po izbijanju pandemije tokom vanrednog stanja posetio deset romskih naselja u kojima nema struje, vode niti interneta, pa njihovi stanovnici nisu u prilici da održavaju osnovnu higijenu niti da deci omoguće praćenje školske nastave. Pašalić podseća da neodgovarajući uslovi života i nedostatak sanitarne infrastrukture pre svega onemogućavaju potpuno poštovanje preventivnih mera, što pripadnike romske zajednice stavlja u još teži položaj i izlaže još većem riziku.
„Pandemija virusa kovid 19 traje već godinu dana i potrebne su dodatne mere pomoći i zaštite prava pripadnika romske zajednice. Očekujem da jedinice lokalne samouprave na čijim teritorijama se nalaze romska naselja u potpunosti postupe po preporukama koje smo im uputili prošle godine“, naveo je Pašalić.
Poverenica: Romi su i dalje diskriminisani i marginalizovani
Svetski dan Roma prilika je da se ukaže da su pripadnici romske nacionalne manjine i dalje diskriminisani i marginalizovani, poručila je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.
Ona je čestitala Romima i Romkinjama u Srbiji njihov dan, a tim je povodom danas predstavljen projekat Romska platforma Društva Roma Zaječara i Udruženja romskih studenata iz Novog Sada, čiji je cilj prikupljanje i praćenja slučajeva diskriminacije i nasilja nad Romima.
Na sajtu romskaplatforma.rs nalaze se obrazac za prijavu diskriminacije, primeri uspešno rešenih slučajeva diskriminacije, kao i teme vezane za položaj Roma.
„Ovo je jedan od načina na koji institucija želi da podseti da romska zajednica ne živi samo u Beogradu već širom Srbije, i da je skoro svuda gotovo nevidljiva i suočena sa različitim uskraćivanjima prava, zbog čega snažno podržavamo aktivnosti koje će doprineti boljoj zaštiti, kao i organizacije koje u svojim zajednicama istinski posvećeno rade na unapređenju položaja Roma“, naglasila je Janković.
Kako je navela, pored efikasnijeg i intenzivnijeg rada nadležnih, tome može da doprinese svako od nas, čime zajednički dalje gradimo društvo humanosti, ravnopravnosti i tolerancije u kome se svi zalažu za uvažavanje i svojih i tuđih ljudskih prava.
Povodom Svetskog dana Roma i obeležavanja 50 godina romskog aktivizma u svetu, poverenica je učestvovala na Javnom slušanju u Narodnoj skupštini Srbije.
Ona će se obratiti i na Svečanoj akademiji u Narodnom pozorištu pod nazivom „Romi koji su učinili svet boljim mestom“, koju Poverenik za zaštitu ravnopravnosti organizuje sa Ministarstvom kulture i informisanja, Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Nacionalnim savetom romske nacionalne manjine i organizacijama Integracija Roma – Savet za regionalnu saradnju i Udruženje Romag.
Sotirovski: Romi u Nišu uključeni u sve sfere života
Sa Romima imamo intenzivnu saradnju, uključujemo ih u sve sfere života, mislimo da su jako korisni članovi društva, rekla je danas gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski. Čestitajući Svetski dan Roma, Sotirovski je istakla da su romske organizacije shvatile da sa dobrim predlozima koji od njih idu, grad Niš može da im itekako pomogne.
„Danas je veliki broj Roma zaposlen, veliki je broj školovanih Roma i to visokoškolaca, kao i onih koji su uspeli da se zaposle“, rekla je gradonačelnica Niša. Navela je da je prioritet u narednom periodu socijalno zbrinjavanje, pre svega Roma koji žive u mahalama koje su nehigijenske i komunalno neuređenje.
„Sa njima smo u pregovorima i nadam se da ćemo kao grad i u tome uspeti“, rekla je gradonačelnica Niša. Odgovarajući na novinarsko pitanja, Sortirovska je kazala da se vrlo brzo može očekivati postavljanje koordinatora za romska pitanja na nivou grada Niša.
Izvor: RTV
Foto: RTV
