Međunarodni dan borbe protiv rasne diskriminacije obeležen je 21. marta nizom manifestacija, a direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović poručila je da je svest građana o borbi protiv diskriminacije na višem je nivou nego prethodnih godina, ali da je dalje distanca najizraženija prema Romima.
Paunović je u izjavi Tanjugu ocenila da je Vlada Srbije u prethodnoj godini posvećeno radila na punoj primeni antidiskriminacionih propisa, pre svega Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije.
„Brojne aktivnosti Vlade, civilnog društva, nezavisnih tela i medija doprineli su podizanju svesti građana, ali i boljoj primeni antidskriminacionog zakonodavstva“, rekla je Paunović.
U našem društvu je, kako je rekla, distanca i dalje najizraženija prema Romima, kao i da postoji potreba da se još intenzivnije radi na suzbijanju antiromskih stavova.
„Zbog toga smo se trudili da u prethodnom periodu sve aktivnosti koje je država sprovodila budu dovoljno pojašnjene, kako pripadnicima romske manjine, tako i ostalim građanima Srbije“, rekla je Paunović dodajući da su nerazumevanje i neznanje „plodno tlo“ za diskrimaciju. Ona je podsetila da je u skladu sa obavezama preuzetim pristupanjem Međunarodnoj konvenciji o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, Srbija Komitetu za ukidanje svih oblika rasne diskriminacije dostavila drugi i treći periodični izveštaj.
„Naša zemlja je u procesu izveštavanja do sada dobila 21 preporuku od komiteta UN, čije sprovođenje pratimo“, rekla je Paunović. Prema njenim rečima, Vlada Srbije je prvi put uspostavila mehanizam za praćenje sprovođenja svih preporuka dobijenih od strane UN-a, pa i preporuka Komiteta za ukidanje svih oblika rasne diskriminacije.
„Očekujemo da će uvođenje ovog sistematskog praćenja dati značajan doprinos u sprovođenju preuzetih međunarodnih obaveza, ali pre svega doprinos boljem ostvarivanju ljudskih prava u Srbiji“, rekla je Paunović.
I poverenica za zaštitu ravnoprvanosti Brankica Janković smatra da se obeležavanje 21. marta pre svega može posmatrati u svetlu migrantske krize koja, kako kaže, svakako predstavlja veliki izazov za sva savremena društva. Navodeći da je institucija na čijem je čelu imala mali broj pritužbi koji se odnosio na diskriminaciju izbeglica i migranata, ona je istakla da su se pritužbe uglavnom odnosile na medijsko izveštavanje. Kako kaže, u njima su se, u pojedinim slučajevima, iznosile određene predrasude.
„Mi smo, poštujući slobodu govora, ali i obavezu da ta sloboda ne ugrožava dostojanstvo drugih, ukazivali uvek na neophodnost humanog i tolerantnog odnosa prema ljudima koji su izbegli iz ratom zahvaćenih područja“, rekla je Janković.
Ona je istakla da smatra da su se naše društvo i država poneli veoma korektno i humano uz neke sporadične probleme u samoj organizaciji tokom čitavog procesa prolaska migranata i izbeglica kroz našu zemlju.
Poverenica je naglasila i da je, zbog svih opasnosti koje sa sobom nose rasizam i ksenofobija, uvek neophodno biti na oprezu, ali i da nikada ne treba da zaboravimo da je iskorenjavanje tih pojava dug proces, kao i da o toleranciji i prihvatanju različitosti treba da se uči od malih nogu.
Svake godine 21. marta, širom sveta, obeležava se Međunarodni dan borbe protiv rasne diskriminacije, u znak sećanja na 21. mart 1960. godine, kada je u Južnoafričkoj Republici ubijeno 69 ljudi koji su mirno demonstrirali protiv aparthejda. Međunarodni dan borbe protiv rasne diskriminacije proglasile su Ujedinjene nacije 1966. godine, a obeležavanje ovog dana ima za cilj podsećanje da se borimo protiv rasne diskriminacije i to svuda, svakoga dana i čitave godine.
Izvor: Blic
