Centar za istraživanja migracija i Forum za etničke odnose, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo i Razvojnog fonda Ministarstva spoljnih poslova Republike Bugarske, organizovali su u sredu, 21. novembra, okrugli sto pod nazivom „Pouke izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina“.

 

Okrugli sto je bio dobra prilika da se sagledaju stanovišta iz više perspektiva – iz perspektive nacionalnih manjina, stručne javnosti, kao i državnih organa. Na skupu su govorili državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, Ivan Bošnjak, advokat i član ekspertskog tima Foruma za etničke odnose, Eva Vukašinović, predsednik Upravnog odbora Foruma za etničke odnose, Dušan Janjić, kao i predstavnici romske i hrvatske nacionalne manjine, Vitomir Mihajlović i Tomislav Žigmanov.

 

Prisutne je na početku pozdravila Biljana Jović, predsednica Upravnog odbora Centra za istraživanja migracija, koja je podsetila da je godina koja je za nama bila od izuzetne važnosti za unapređenje celokupne manjinske politike. Kako je istakla, očekivalo se da će izborima u novim okolnostima biti dodatno unapređeni prava i položaj manjina, odnosno celokupna manjinska praksa u Republici Srbiji.

 

„Izborni proces u celini je, nažalost, bio obeležen brojnim primedbama nacionalnih manjina i civilnog sektora u vezi sa pokušajem manipulacije izbornim rezultatima, pre svega snažnim pritiscima vladajućih političkih stranaka na izborne liste, upisom pripadnika većinske zajednice u poseban birački spisak pod maskom birača pojedinih manjinskih zajednica, čak i u sredinama u kojima nije bilo podataka da žive pripadnici manjina. Bili smo svedoci agresivne retorike od strane kandidata koji navodno imaju podršku vladajućih stranaka“, navela je Jović i dodala da su Centru, kao i drugim organizacijama iz civilnog sektrora, dostavljeni izveštaji o brojnim nepravilnostima.

 

Prema njenim rečima sličnih pokušaja je bilo i u izbornim ciklusima 2010. i 2014. godine i oni su bili više izuzetak nego pravilo, dok su na najnovijim izborima pomenute nepravilnosti zabeležene u velikom broju manjinskih zajednica, kao i to da su zajednice koje biraju članove svojih saveta putem elektorskih skupština na neki način bile zaštićene od ovakve vrste manipulacije.

 

Državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ivan Bošnjak, pak smatra da navedene primedbe može argumentovano da brani ili, kako je rekao, čak da pobije.

 

„Atmosfera koja se podigla na ovim izborima daleko je prevazišla negativan uticaj, a na drugoj strani politizacija je možda dolazila sa svih strana, i od onih koji su primedbe dostavljali, i od strane onih koji to nisu činili“, rekao je državni sekretar uz konstataciju da je u poređenju sa prethodnim izborima interesovanje javnosti bilo veće od interesovanja samih birača.

 

„Zakonodavni okvir u Srbiji je prepoznat kao jedan od najboljih. Kakve su nam prakse i kakva su nam postupanja po tim zakonima i koliko uzimamo u obzir ono što u zakonu piše stvar je naše političke kulture i opšteg sazrevanja ovog društva“, ocenio je Bošnjak. Naveo je, da će Srbija imati 22 nacionalna saveta i takvim odnosom prema manjinama retko ko može da se pohvali. Međutim, primedbe, prema njegovim rečima, ne bi trebalo da budu upućene samo Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, već bi njima trebalo da se pozabavi šira javnost, kao i konzularna predstavništva pojedinih zemalja.

 

Glasanje i „sa onog sveta“

Vitomir Mihajlović, dosadašnji predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, ukazao je na skupu na niz nepravilnosti, koje su se javljale tokom izbornog procesa. Kako je naveo, romska manjina, kao jedna od najugroženijih manjina u Srbiji, bila je izložena velikoj manipulaciji od strane pojedinaca. Od podele paketa, podele socijalne pomoći uoči izbora uz napomene da je pomoć obezbedio određeni kandidat, razvoženja glasača od strane predstavnika opštinskih odbora, sve do pretnji da će izgubiti socijalnu pomoć, odnosno radno mesto.

 

„Imali smo pet lista od kojih je prva lista bila podržana od strane vladajuće stranke, odnosno Srpske napredne stranke. Za jedan dan su skupili 2.000 potpisa podrške što im je omogućilo da prvi prijave listu, dok neki nisu mogli ni da prijave, odnosno da skupe potpise, jer nisu mogli da dobiju termin kod javnog beležnika, koji je najpre pitao za koju listu se skupljaju potpisi. Vrh vladajuće stranke je naredio svim opštinskim odborima da se pomogne da lista broj jedan dobije najviše glasova, čiji je nosilac poslanica u vojvođanskom parlamentu“, rekao je Mihajlović.

 

Ukazao je i na nepravilnosti na dan izbora. Angažovana su opštinska vozila za razvoženje glasača, a uvidom u materijal uočili su da su u pojedinim mestima zabeleženi potpisi i glasovi osoba koje žive u inostranstvu i koje tog dana nisu bile u svom mestu, kao i glasovi preminulih osoba.

 

„Na ove i druge nepravilosti smo ukazali Republičkoj izbornoj komisiji. Mislim da je, ne samo u romskoj zajednici, već i u svim zajednicama u kojima je većinska partija imala uticaj na izbore, izgubljena kulturna autonomija koju su manjine imale“, zaključio je Mihajlović.

 

Tomislav Žigmanov je ispred Hrvatskog nacionalnog vijeća ocenio da izbori nisu bili dovoljno vidljivi. Kako je rekao, raspisivanje izbora nije bilo objavljeno u medijima manjinskih zajednica.

 

„Službeni stav predstavnika Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave je bio taj da je objavljen na sajtu Ministarstva, u Politici i Dnevniku. Međutim, neposredni korisnici, a koji i imaju medije na svom jeziku, tu informaciju nisu dobili. Takođe, osim pojedinih problema, koji su se ticali nekoliko zajednica, ni u jednom mediju u Srbiji nije bilo reči o predizbornim aktivnostima. Manjinskom problemu se opet pristupalo stereotipno, odnosno senzacionalistički“, rekao je Žigmanov.

 

Da su nepravilnosti uočene i od strane lista koje su odnele pobedu na izborima, potvrdio je i Mirko Bajić, predsednik Saveza bačkih Bunjevaca. „Kada smo u Republičkoj izbornoj komisiji pogledali materijal sa izbora uočili smo brojne nepravilnosti. Izneću samo jedan podatak. U biračkom spisku je izvršena prepravka, odnosno dopisano je rukom ime neregistrovanog birača, koji je glasao i potpisao se pored dopisanog imena, a birački odbor je to ne samo uočio već i prepravio, kako se ne bi ponovili izbori na tom biračkom mestu. Dalje, šef izborne kampanje za listu broj dva je predsednik Skupštine Grada Sombora. On je vodio celokupnu izbornu kampanju, a pod pokroviteljstvom Skupštine grada održan je koncert i promocija ove liste“, rekao je Bajić i dodao da je pomenuti šef izborne kampanje za listu broj dva upisan u birački spisak hrvatske manjine. „Mi smo osvojili dvotrećinsku većinu i konstituisaćemo nacionalni savet, ali ukazujemo na to šta se radi, kako se slično ne bi ponovilo“, istakao je Bajić.

 

Zakonska rešenja su dobra, ali njihova primena nije konzistentna

Eva Vukašinović je ocenila da su zakonska rešenja dobra, ali da su uočene nepravilnosti posledica neadekvatne primene, edukacije i nezainteresovanosti javnih servisa za izbore i manjinska pitanja uopšte i da prvo treba urediti celokupan sistem, da bi mogla da se uredi i ova oblast.

 

Predsednik Foruma za etničke odnose Dušan Janjić složio se sa Evom Vukašinović da su zakonska rešenja dobra, jer su doneta u vreme liberalne vlasti koja je želela da integriše manjinske zajednice, što sada nije slučaj. Međutim, dodao je Janjić došli smo do toga da su Saveti postali paradržavni organi i zato se ne treba da se čudimo zbog političkog uticaja. Kako je zaključio, na državi je da donese odluku i preseče da li želi da bude društvo koje integriše manjine, ili će se one „zatvarati kao izolovana ostrva“.