Svet danas obeležava Dan sećanja na Holokaust, a preživeli i njihove porodice će se okupiti u Aušvicu na komemoraciji žrtvama ovog logora smrti. Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta ustanovljen je 1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
Opredeljujući se za 27. januar, dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic-Birkenau, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi, Generalna skupština UN rukovodila se potrebom reafirmacije ljudskih prava, prevencije i kažnjavanja zločina genocida, kao i stalno prisutne opasnosti od rasne, nacionalne i verske mržnje zasnovanih na predrasudama.
Drugi svetski rat odneo je, pored ostalog, preko šest miliona nedužnih žrtava – pripadnika jevrejskog naroda. Aušvic, Treblinka, Mauthauzen, Dahau, Majdanek Jasenovac, Staro Sajmište, Jajinci, logor „Crveni Krst“ u Nišu samo su neka od masovnih stratišta nevinih žrtava.
Potreba da se iznova podseća na strahote holokausta, kao i da se kao neistinite odbace tvrdnje koje negiraju njegov karakter i obim stradanja aktuelna je u svim demokratskim državama. Antisemitizam je u određenoj meri prisutan i u našem vremenu o čemu svedoče izolovani, ali i dalje prisutni incidenti. Nužnost saznavanja činjenica i promišljanja strahovitih posledica holokausta doprineće da se u Srbiji, kao i u drugim demokratskim državama, masovno stradanje Jevreja u Drugom svetskom ratu i u budućnosti sagledava kao ono što po svom karakteru i obimu jeste – jedan od najvećih zločina protiv čovečnosti u istoriji.
U Srbiji će danas biti obeležen Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta
Centralnu državnu ceremoniju predvodiće izaslanik predsednika Republike, ministar za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Zoran Đorđević. Centralna ceremonija biće održana kod Spomenika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu u okviru kompleksa logora na Starom sajmištu, a prisustvovaće i gradonačelnik Beograda Zoran Radoijičić.
U Novom Sadu, gradonačelnik tog grada i predstavnici Jevrejske opštine Novi Sad položiće vence na spomenik žrtvama Holokausta na Jevrejskom groblju u tom gradu.
Zaštitnik građana Zoran Pašalić izjavio je juče povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta da je sećanje na te žrtve moralna dužnost svakog čoveka, a obrazovanje sadašnjih i budućih naraštaja o značaju i nepovredivosti ljudskih prava – zajednička odgovornost.
Pašalić je ukazao da strahote iz Drugog svetskog rata i Holokaust svedoče o sistematskim i masovnim ubistvima ljudi, koji su počeli pojedinačnim i izolovanim slučajevima kršenja ljudskih prava.
„Ksenofobija i netolerancija, u društvu opterećenom istorijskim podelama, bili su pogodno tlo za stvaranje mržnje, a onda i nastanak masovnih logora smrti, u kojima je stradalo više od šest miliona Jevreja“, naveo je Pašalić. Dodao je da je od 1941. do 1945. godine nad Jevrejima i drugim narodima u Evropi, vršen sistematski genocid, kao deo šire inicijative progona, deportacija i ubistava i drugih naroda u Evropi.
„Među onima, predviđenim za ‘konačno rešenje’ sem Jevreja, bili su i Romi, Srbi i drugi slovenski narodi koje su nacisti smatrali nepoželjnim ili nižim rasama“, naglasio je Pašalić.
Izvor: RTV
