Anketni listići sa spiskom izbornih predmeta koji su pre nekoliko dana podeljeni roditeljima na izjašnjavanje, izazvali su pravu zbrku po školama. Redakciji našeg lista javilo se više roditelja koji pitaju zašto se u njihovoj školi među ponuđenim izbornim predmetima nije našao neki od manjinskih jezika, dok drugima nije jasno da li deca obavezno moraju da se opredele za fakultativno učenje nekog od tih jezika. Direktor jedne beogradske škole kaže za Danas da su deca masovno tražila da fakultativno uče mađarski ili slovački, ali da nije znao da odgovori roditeljima hoće li to zaista biti moguće od septembra.
Zorana Lužanin, državna sekretarka u Ministarstvu prosvete, objašnjava za Danas da svi učenici od prvog do osmog razreda osnovne škole imaju pravo da uče neki od 14 jezika nacionalnih manjina sa elementima nacionalne kulture kroz fakultativnu nastavu, koja nije obavezna.
– Ideja je da se kroz letnje, zimske škole ili radionice učenici upoznaju sa jezikom i kulturom nacionalnih manjina, a tek kada budemo videli kakvo je interesovanje i da li imamo dovoljno stručnog kadra, znaće se i na koji način će fakultativna nastava biti organizovana. Ukoliko, recimo, to bude kroz letnju školu u nekom mestu u Srbiji, ideja je da deca tamo borave po subvencionisanim cenama, a ako se organizuje u Beogradu jednodnevni ili dvodnevni seminar verovatno će biti besplatno – objašnjava Lužanin.
Ona navodi da je inicijativa za učenje manjinskih jezika kroz fakultativnu nastavu motivisana željom Ministarstva prosvete da se među đacima razvija interkulturalnost, koja nedostaje u postojećim nastavnim programima, što je važna tema koju podstiču brojne međunarodne organizacije, poput UNESK-a i Ujedinjenih nacija.
Od naredne školske godine postojaće i mogućnost da se manjinski jezici uče kroz nastavu izbornih predmeta. Ponuda izbornih predmeta koju svaka škola definiše u skladu sa raspoloživim kadrovima proširena je nekim od manjinskih jezika, a odluka šta će se naći na listi doneta je uz konsultacije sa školskim upravama. Na anketnim listićima koji su podeljeni đacima navedeno je i da postoji mogućnost da nastava iz izbornog predmeta jezika nacionalne manjine bude organizovana za više škola, jer sve zavisi i od broja prijavljenih, ali i od raspoloživog kadra. Detaljan plan realizacije nastave roditelji će dobiti na početku naredne školske godine i tada će imati šansu da se predomisle, ukoliko procene da njihovom detetu ne odgovara da ide u susednu školu da bi, recimo, tamo slušalo određeni jezik.
– U nekim beogradskim školama, recimo, na listi izbornih predmeta našao se romski jezik sa elementima nacionalne kulture, a tamo gde nema nijednog jezika znači da je procenjeno da neće biti dovoljno zainteresovanih. Roditelji sa spiska izbornih predmeta biraju jedan kao obavezan, a ako dete, recimo, želi da uči romski, a škola ga nije ponudila, on može taj jezik da izabere kao fakultativni – pojašnjava Lužanin.
Na pitanje da li će cela priča propasti ukoliko dođe do personalnih promena na čelu Ministarstva prosvete, državna sekretarka odgovara da je ova ideja u skladu sa strateškim opredeljenjem države i da nikome ne nanosi štetu već naprotiv – korist od nje će imati i učenici i dobri nastavnici.
IZVOR: Danas
