(Srpski) NIU „Hlas ljudu“ organizovala okrugli sto na temu manjinskih medija i pregovaračkog poglavlja 23
NIU „Hlas ljudu“ organizovala okrugli sto na temu manjinskih medija i pregovaračkog poglavlja 23
Na koji način će sprovođenje Poglavlja 23 uticati na manjinske medije, odnosno na manjinska prava u oblasti informisanja, pokušali su u četvrtak, 21. oktobra, da odgovore učesnici okruglog stola „Manjinsko novinarstvo u Srbiji u procesu evropskih integracija sa naglaskom na Poglavlje 23“.
Okrugli sto koji je održan u sali Pokrajinske skupštine organizovala je NIU „Hlas ljudu“, čime je ova ustanova pokrenula javnu debatu na temu manjinskih medija u procesu pristupnih pregovora.
U uvodnom delu prisutne su pozdravili direktor NIU „Hlas ljudu“ Samuel Žiak, zamenik ambasadora Slovačke republike u Beogradu Peter Susko, predsednica Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine Anna Tomanova Makanova i odgovorna urednica nedeljnik „Hlas ljudu“ Vladimira Dorčova Valtnerova, koja je ovom prilikom istakla da uloga medija nije samo informisanje, već i pokrenuti debate o ulozi i položaju medija.
Drugi deo okruglog stola je pripao panelistima koji su uz moderatora debate Ota Filipa prezentovali svoje viđenje realizacije pregovaračkog poglavlja 23.
Slobodan Arežina, član Pregovaračkog tima sa EU, je između ostalog istakao, da je izrazito važno da se sve reforme sprovode pre ulaska u uniju. „Ja sam protiv tzv. veštačkog pridruživanja, jer mislim da je dobro da sve zemlje koje su u ovom delu Evrope prolaze kroz taj proces na način koje će značiti promene u zakonima i praksi i institucijama, jer članstvo jeste važan cilj, ali važnije je da se svaka buduća članica prođe kroz proces prilagođavanja“, istakao je Arežina. Po njegovim rečima mora se primeniti jedno od ponuđenih rešenja sadržanih u Akcionom planu a koja će obezbediti kontinuitet medija. „Manjinski mediji se ne mogu dovesti u istu poziciju kao mediji na većinskom jeziku, jer ovi mediji ne mogu da izdrže tržišnu utakmicu a nisu ni sa istom svrhom osnovani“.
Učesnike debate je zanimalo šta manjinski mediji mogu očekivati od pokrajine, odn. da li će ona ostati glavni finansijer ovih medija. Đorđe Vukmirović, pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama zadužen za medije, je tom prilikom rekao da se situacija sa finansiranjem neće pogoršati, već naprotiv, pronaći će način da se poveća budžet kako za finansiranje manjinskih medija tako i za projektno finansiranje.
Panelisti nisu izostavili ni temu privatizacije lokalnih medija. Anna Jaškova, predsednica Odbora za informisanje Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine, je istakla da je zakonom a i akcionim planom za manjine određeno da privatizovani lokalni i regionalni mediji treba da se finansiraju putem konkursnog finansiranja. „Pokrajinske institucije u saradnji sa novinarskim udruženjima i građanskim inicijativama su organizovali neku vrstu bazične obuke za novinare i urednike u prvom kolu konkursnog finansiranja, ali primetili smo slabu zainteresovanost lokalnih samouprava, što dovodi do brojnih nepravilnosti pre svega u raspisivanju ovih konkursa i netransparentnosti u raspodeli sredstava.“
Naravno, na okruglom stolu su doneseni i zaključci, koji se tiču pre svega digitalne agende, formalizovanja rada Koordinacije nacionalnih saveta, konkretizacije odnosa između osnivača i medija, potrebe kontinuiranog usavršavanja novinara i urednika, kao i predlog da se u medijskim ustanovama ne primenjuje zakon o zabrani zapošljavanja.
Među panelistima su bili i Nedim Sejdinović, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine , Miroslav Keveždi, menadžer u kulturi i medijima, kao i Branislava Opranović, predstavnica EU Info centra a u debati su učestvovali predstavnici novinsko-izdavačkih ustanova i medijski eksperti.
