Na svečanoj akademiji koju je povodom bunjevačkog nacionalnog praznika, Dana Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena u Novom Sadu 1918 i povodom 330 godina od naseljavanja Bunjevaca u Vojvodini, organizovao Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine u Gradskoj kući u Subotici, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović rekao je da u istoriji današnje Vojvodine nema značajnijeg događaja od Velike narodne skupštine, niti važnijeg datuma od 25. novembra 1918, kada je ona održana.
Obraćajući se zvanicama, predsednik Mirović je rekao da je slobodarski duh Srba i Bunjevaca tih burnih novembarskih dana poslednje godine Prvog svetskog rata bio stopljen u jedno, i naveo imena, kako je rekao, „slavnih predaka“ i „grandioznih ličnosti“, narodnih predvodnika Srba i Bunjevaca, Jaše Tomića i Blaška Rajića. On je naglasio i značaj drugih znamenitih istorijskih ličnosti, koji se ređe pominju i o kojima se manje zna: tog 25. novembra 1918. među onima koji su ispisali zlatnu stranicu zajedničke istorije Srba i Bunjevaca, našlo se i sedam žena: pored Milice Jaše Tomića, Marije Jovanović i Anastazije Manojlović, tog dana svoj glas su toj zajedničkoj istoriji dale i Bunjevke Mara Malagurski, Katica Rajčić, Olga Stanković i Manda Sudarević.
Rekavši da sve to više nego rečito govori o istorijskoj prekretnici koju je veliki događaj doneo, kao i o novom, demokratskom duhu jednakosti, ravnopravnosti i međusobnog poštovanja, koji je Velikom narodnom skupštinom počeo, predsednik Mirović je istakao da takav duh krasi i današnju Vojvodinu, ujedinjenu u nizu različitosti koje se moraju čuvati. On je naglasio da ničiji identitet i ničija samobitnost u današnjoj Vojvodini ne smeju i neće biti ugroženi, a naročito ne onih koji su, zajednički sa srpskim narodom, hrabro i odlučno ispisivali istoriju Vojvodine.
„To što Bunjevci upravo 25. novembar danas slave kao jedan od svojih nacionalnih praznika, svedoči i o vizionarstvu Blaška Rajića, o vašoj nepokolebljivoj doslednosti i uzvišenoj odanosti zavetu velikih predaka“, istakao je predsednik Pokrajinske vlade poželevši Bunjevcima da takvi i ostanu, na ponos svoje zajednice, a i na ponos Vojvodine i Srbije.
Predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine dr Suzana Kujundzić Ostojić zahvalila se predsedniku Miroviću na tome što je, posle 14 godina, predsednik Pokrajinske vlade odgovorio na poziv tog Saveta da učestvuje u obeležavanju bunjevačkog nacionalnog praznika.
Gradonačelnik Subotice Bogdan Laban rekao je da je svečana akademija „prilika da se osvrnemo na vreme u kojem su rodoljubive težnje naših naroda počele da se ostvaruju“; predsednik Skupštine grada Novog Sada Zdravko Jelušić istakao je da su Bunjevci baš u Novom Sadu Velikom narodnom skupštinom potvrdili svoj identitet i stekli pravo da Novi Sad doživljavaju svojim gradom, a izaslanica predsednika Republike Srbije Stanislava Pak Stanković podvukla je da su oba naroda, i Srbi i Bunjevci, ponosni na ono što su im preci ostavili.
Bunjevačka zajednica je svoje naseljavanje u Bajski trougao, područje na severu Bačke u krugu koji čine mesta Baja, Sombor i Subotica, počela pre 330 godina, dok danas broji 16500 pripadnika.
Izvor: Pokrajinska vlada
