„Radimo na tome da Vojvodina što pre ponovo bude najrazvijeniji i najprosperitetniji deo Srbije jer smo tu poziciju nesumnjivo izgubili u proteklim decenijama, kao posledicu odlivanja značajnog dela ovde stvorenih vrednosti. Jaka i prosperitetna Vojvodina nije interes samo Vojvođana, već je, uveren sam, nesumnjiv interes i čitave države“, naveo je predsednik Skupštine Vojvodine i lider Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor poslednjih dana decembra 2021. godine u intervjuu za portal Pink.rs.

Kako biste, iz perspektive predsednika Skupštine Vojvodine, sumirali godinu na izmaku?

– Čovek ima utisak kao da je čitava godina protekla u ratovanju sa virusom. Bila je i meni ista, kao svakome od nas. Mešavina brige i nadanja, osećaja bespomoćnosti i optimizma. Virus nam je i solio i biberio svakodnevnicu. Svakome. Ko ima bilo kakvu javnu funkciju, njegovo je breme uvek veće jer pored brige o sebi i sebi najbližima, mora dati maksimum od sebe i za sve druge. Snagom, bodrenjem, odlukom, ličnim primerom, ubeđivanjem, smirivanjem, minimalizacijom negativnih posledica i pokušajem nadoknade onoga šta smo zbog ograničenosti, kako se čini, propustili, izgubili. Paralelno sa gore opisanim osećajem mislim da je Skupština bila na visini svog zadatka, delovala i radila kao efikasna, umirujuća, ozbiljna institucija. Jačina glasa političkih razlika nikada nije ugrozila prioritete racionalnosti u očuvanju zdravlja ljudi i potreba privrede. Ponosan sam na Skupštinu AP Vojvodine, na poslanike, na svoje kolege u svim službama, jer smo i u ovoj nesvakidašnjoj godini bili dosledni ugledu, koji smo sticali dugi niz godina.

Godina za nama donela je puno turbulencija i problema, posebno imajući u vidu da je pandemija koronavirusa i dalje aktuelna. Uprkos kriznim situacijama, Vojvodina je pokazala izdržljivost i stabilnost. Na koji projekat koji je pokrenut ili završen tokom 2021. godine ste lično najponosniji?

 

– U pravu ste kada ukazujete na izdržljivost i stabilnost. Čak bih smeo reći i zrelost, fleksibilnost i brzinu prilagođavanja novim situacijama, drugačijim potrebama. Borba protiv virusa je u osnovi odbrana, ali je godina bila prepuna rezultata, koji su posledice često čak dugogodišnjih napora, angažmana, saradnje. Teško ih i nabrojati. Početak radova na Fruškogorskom koridoru, poodmakla izgradnja i rekonstrukcija železničke pruge na pravcu Beograd-Budimpešta, započeta je rekonstrukcija pruge Subotica-Segedin, počele su pripreme proširenja graničnih prelaza Bački Breg-Santovo, Horgoš-Reske, ogroman broj započetih i okončanih ulaganja, koji su značili kontinuitet u modernizaciji i industrijalizaciji Vojvodine, okončanje kovid bolnice na Mišeluku, uz neprekidna ulaganja u Klinički centar, Institut u Sremskoj Kamenici, u ukupni zdravstveni i obrazovni sistem, pripreme dokumentacione osnove za početak razvoja magistralne putne infrastrukture u doglednom vremenu. Radimo na tome da Vojvodina što pre ponovo bude najrazvijeniji i najprosperitetniji deo Srbije jer smo tu poziciju nesumnjivo izgubili u proteklim decenijama, kao posledicu odlivanja značajnog dela ovde stvorenih vrednosti. Jaka i prosperitetna Vojvodina nije interes samo Vojvođana, već je, uveren sam, nesumnjiv interes i čitave države.

Da li ste zadovoljni rezultatima koje je tokom 2021. godine postigla Skupština Vojvodine?

– Polazeći od mogućnosti u kojima smo radili, apsolutno sam zadovoljan. Ne želim ponavljati već rečeno, puno toga sam izgovorio kao deo argumentacije za ocenu godine. Međutim, ne sme se prećutati da smo u značajnim segmentima rada, usled ograničavajućih okolnosti, zaostali u odnosu na planove i dosadašnje, uobičajene učinke. U međuregionalnoj saradnji na primer, koja je izuzetno značajna jer doprinosi boljoj međunarodnoj pozicioniranosti Srbije. Nadalje, jedva je bilo par, u normalnim okolnostima često organizovanih konferencija, kojima je Skupština dala mesto. Na prstima dve ruke mogu nabrojati strane delegacije koje smo mogli ugostiti. Sve je to umanjivalo ukupan nivo mogućeg učinka, na koji smo bili spremni i koji smo priželjkivali.

Kako vidite Vojvodinu u uslovima pandemije krajem godine?

– Vidim je u dobroj kondiciji, kao privlačnu, ambicioznu pokrajinu sa marljivim, razumnim, dobrim ljudima, koji su ponosni na sebe, na ono šta su postigli, na ono kako se slažu, međusobno poštuju i pomažu.

Odnosi Srba i Mađara su evidentno na visokom nivou. Smatrate li da i dalje ima prostora za njihovo unapređenje?

– Politika je odnose dovela na nezamislivo visok nivo! Stvoreno je novo okruženje, nova platforma, otvoren je novi, čist list u svesci naših međusobnih odnosa, pri čemu smo ispeglali ranije ispisane listove, zajedno ih čitali, cenili, tumačili, izvlačili pouke. Teško da politika može više od ovoga. Od sada politika treba da štiti, da čuva postignuto. Obostrana je odlučnost u tome, obostrani je visok nivo prioriteta. Ostalo je na ljudima. Da koriste stvoreni ambijent, da ga popunjavaju milionima ideja, interesa, životom. Optimista sam, vidim da ljudi cene postignuto, ponosni su na to, doživljavaju pređeni put kao vrednost, kao svoj rezultat. Nema danas ničega što nas razdvaja, a milion je razloga koji nas jedni drugima približavaju i spajaju.

U Vojvodini su započeti veliki projekti, poput izgradnje železničke pruge od Subotice do Segedina, i od Novog Sada prema državnoj granici na pruzi Beograd-Budimpešta. Koliko ovakvi infrastrukturni projekti menjaju sliku Vojvodine i cele Srbije?

– Izuzetno puno, u pozitivnom smislu. Vojvodina stvaranjem mnoštva dodirnih tačaka prestaje da bude rubno područje, a Srbija potvrđuje svoj geopolitički značaj, čini sebe nezaobilaznom. I u ovim modernim, izazovnim vremenima, uspeli smo da se repozicioniramo. Niko nam to nije poklonio, niko nam nije ubacio kroz pozor. Izborili smo se za ovo, vodeći bitke i sami sa sobom, i sa ostalima. Ne znam šta je od toga bilo teže. Nažalost, ne može se stati, bitka je permanentna, sve se brzo menja, ali mislim da smo uspeli u strateškom pozicioniranju.

U Novom Sadu otvorena je kovid bolnica. Izgrađena je za samo četiri meseca i opremljena po svetskim standardima. Koliko ste ponosni što je ovakav uspeh postignut tokom Vašeg mandata u Skupštini?

– Veoma sam na to ponosan, iako ja u tome imam samo minimum zasluga. Prelepo je kad se kod nas dešavaju stvari za koje smo do sada gledali da se samo drugima dešavaju. Skloni smo da potcenimo sebe, a gradnja bolnice na Mišeluku potvrđuje da za to nema razloga, potvrđuje veoma visok nivo pojedinačnih i u zajednički poduhvat organizovanih umešnosti, sposobnosti velikog broja firmi iz različitih specijalnosti, u veoma složenom poduhvatu. Posebno je značajno podvući učešće Vojske Srbije i njenih specijalnih sposobnosti. Sve ovo govori koliko je značajan poduhvat izgradnje ove bolnice.

Kako ocenjujete saradnju sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem?

– Pre skoro pet godina Aleksandar Vučić je bio kandidat za predsednika Republike, koga je SVM od starta bezrezervno podržao, bodreći birače da izađu na izbore i podrže ga, kako bi pobedio već u prvom krugu. Danas je to već istorija, deo prošlosti. Ali, ponekad je važno osvežiti sećanje na prošlost jer je odgovor na neka pitanja moguć samo upoređivanjem sadašnjosti sa očekivanjima definisanim u prošlosti. Zato sam na ovaj način počeo odgovor na vaše pitanje. Pre skoro pet godina smo odluku o podršci doneli ubeđeni da će to doprineti uspešnijem ostvarivanju nacionalnih interesa Srbije, jačanju međunarodnog ugleda i pozicioniranosti zemlje, miru i stabilnosti u regionu i Srbiji, jačanju privlačne snage u očima potencijalnih investitora, smelijim koracima u modernizaciji zemlje, razvoju infrastrukture, očuvanju kontinuiteta u gradnji srpsko-mađarskih odnosa, samo najbitnije argumente da navedem. Pored toga, ili pre svega ostaloga, čak i pre gore nabrojanih argumenata, postojao je ljudski odnos između nas dvojice, zasnovan na partnerstvu, savezništvu oko najvažnijih, gore navedenih ciljeva i na ljudskoj korektnosti i međusobnom poštovanju i uvažavanju. Politički ciljevi su se u velikoj meri ostvarili ili se ostvaruju, ljudski odnos smo sačuvali, zbog svih tih razloga mogu samo pozitivno da se izrazim o našoj saradnji i odnosu.

Naredne godine održavaju se izbori. Kakav ishod očekujete? Pobeda koje opcije bi bila u interesu kako srpskog, tako i mađarskog naroda?

– U šali se često kaže i sledeća godina će biti izborna, ništa novo. Biće posebno značajna jer pored izbora kod nas, biće parlamentarni izbori i u Mađarskoj, a i izbori za nacionalne savete. Svi ti izbori su nam podjednako važni. Samo u jednom slučaju ćemo moći biti zadovoljni, ako će ishodi svih biti dobri. Šta to znači? Ako se bude kandidovao i ako bude želeo i prihvatio našu podršku, rado bismo i za sledeći mandat podržali Aleksandra Vučića, da ponovo pobedi u prvom krugu, ali o tome još nismo razgovarali. Ja sam za taj razgovor spreman, kad će ga biti, odlučiće predsednik. Što se parlamentarnih izbora tiče, SVM želi da doprinese tome da političke snage koje danas čine parlamentarnu većinu nastave zajedno i posle izbora. Meni je posebno važno da SVM bude vidljiva, prepoznatljiva, respektabilna politička snaga, deo parlamentarne većine i izvršne vlasti, kao i sada. Ima par modaliteta kako se do ovog cilja može doći i o tome treba razgovarati.

Kao predsednik Saveza vojvođanskih Mađara učestvovali ste na izbornom kongresu Fidesa, na kojem je Viktor Orban ponovo izabran na čelu partije. U političkom smislu, ima li značaj Orbanov ponovni izbor za Srbiju?

– Bio sam na ovogodišnjem kongresu, kao i na nizu prethodnih. Fides je strateški partner SVM ili obratno, ne znam kako je pristojnije reći. Ako začas zapostavimo lični, ljudski odnos, za Srbiju je u političkom smislu značajan izbor Orbana, odnosno pobeda Fidesa. O nekim od razloga sam posredno govorio i u ovom razgovoru. Za nastavak započetih tokova, za povezivanje malih zemalja i malih nacija iz prostora Istočne i Srednje Evrope i Balkana. Ta pobeda je značajna jer je Orban političar koji je jedan od motora tog procesa, procesa interesnog, pragmatičnog povezivanja uz napore očuvanja vrednosti, na kojima počiva evropska, ako hoćete zapadna civilizacija, koje su je stotinama godina činile velikom, a kojoj danas pre svega razvijeniji deo evropskog kontinenta okreće leđa, odričući se sopstvene suštine.

Nedavno ste dobili i drugog unuka. Koliko pored profesionalnih obaveza stižete da im se posvetite?

– Velika je to sreća, dobiti još jednog unuka. Da budem iskren, zbog obaveza ne uspevam sa decom i unucima da provedem ni približno vremena koliko bih voleo. Zato se trudim da svaki zajednički trenutak bude što kvalitetnije ispunjen.

 

 

Izvor: SVM

Foto: SVM