Na nedavno završenom konkursu za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine, organizacije koje će se baviti kulturom romske nacionalne zajednice dobile su najviše novca. Istovremeno se i najveći broj pristiglih projekata bavio upravo ovom manjinskom grupom. Reč je o konkursu koji je raspisalo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave u maju ove godine, a rezultati su nedavno objavljeni. Izdvojeno je ukupno 30 miliona dinara, na konkurs je pristiglo više od 350 projekata, a država će finansirati 91.

Više od 10 odsto izdvojenog novca, tačnije oko 3,3 miliona dinara, biće uplaćeno za razvoj kulture romske nacionalne zajednice. Sa toliko novca država će podržati 10 projekata različitih udruženja i organizacija civilnog društva. Inače, u našoj zemlji živi 147.604 Roma, a ova zajednica je po popisu iz 2011. godine druga po brojnosti. U Nacionalnom savetu Roma kažu za „Politiku” da nisu imali uvid u sadržaj projekata kojima su NVO aplicirale za pomenuti konkurs.

„Naša zamerka je što resorno ministarstvo nije sledilo primer Ministarstva kulture i dostavilo nam na uvid projekte kako bismo dali mišljenje. Ovako ostaje da po realizaciji odobrenih projekata vidimo rezultate aktivnosti, ako oni uopšte budu merljivi jasnim indikatorima”, kaže Dejan Vlajković, generalni sekretar saveta.

Inače, pravo učešća na konkursu imale su ustanove, udruženja, fondacije, privredna društva i druge organizacije čiji su osnivači upravo saveti nacionalnih manjina. Na konkurs su mogle da se prijave i ostale NVO koje su registrovane i bave se zaštitom i unapređenjem prava i položaja manjina.

Vlajković, ipak, naglašava da je zadovoljan odnosom države prema manjinskim grupama i podseća da zakoni o manjinama i o nacionalnim savetima omogućavaju potpunu autonomiju iz domena kolektivnih prava nacionalnih manjina. „Veliki doprinos svemu gore navedenom daje predsednik republike Aleksandar Vučić na ličnom primeru, svojim zalaganjem i poštovanjem svih nacionalnih manjina u Srbiji. Pohvalili bismo odnos vlade prema Nacionalnom savetu Roma koji je na izuzetno visokom nivou, naročito Koordinaciono telo za sprovođenje Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja kojem predsedava Zorana Mihajlović”, kaže naš sagovornik i dodaje da imaju izuzetnu saradnju i sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Odmah iza Roma, po brojnosti projekata koji su posvećeni kulturi, nalaze se Slovaci čijih će pet udruženja biti finansirano sa 1,56 miliona dinara. Novac su dobili: Muzej vojvođanskih Slovaka, Centar za promociju kulturne baštine i turizma, Slovačko kulturno, turistički i informativni centar, Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka i Slovački kulturni informativni centar.

Ljibuška Lakatoš, predsednica Nacionalnog saveta slovačke manjine, kaže za „Politiku” da je zadovoljna rezultatima konkursa. „ Ovaj podsticaj države je jako pozitivan i predstavlja veliku pomoć u očuvanju kulture i tradicije. Međutim, sada bi bilo veoma značajno podstaći medije koji se bave informisanjem na jezicima manjina kako bi mogli da rade i da zaposle što više mladih ljudi”, naglašava naša sagovornica navodeći da je reč o oblasti u koju privatni investitori ne žele da ulažu.

Zanimljivo je istaći da, iako su najbrojnija manjinska grupa, Mađari, kojih u Srbiji ima oko 254.000, na ovom konkursu su dobili novac samo za četiri projekta koji su vredni ukupno 1,15 miliona dinara. Isto toliko pozitivno ocenjenih projekata bavilo se kulturom Bunjevaca. Upravo je projekat Udruženja kulture „Centar za kulturu Bunjevaca” iz Subotice komisija ocenila najvišom ocenom i dobio je najviše novca, tačnije 728.000 dinara. Zapravo, sa tom sumom je država podržala organizovanje nedavno završene manifestacije „Dan Dužijance” kojom se obeležava jedan od bunjevačkih nacionalnih praznika.

„Novac za tri projekta dobila su udruženja koja će se baviti Rusinima (678.000 dinara), Bošnjacima (656.000 dinara), a po dva projekta će promovisati kulturu i običaje Jevreja, Egipćana, Aškalija, Albanaca, Makedonaca, Hrvata, Crnogoraca…

Crnogorci su dobili 600.000 dinara za dva projekta, a jedan sprovodi Centar kulturnog razvoja iz Vrbasa „U potrazi za crnogorskim reliktima”. Drugi je projekat „Crnogorska biblioteka i čitaonica”, Udruženja Crnogoraca Srbije „Krstaš” iz Lovćenca za koji je izdvojeno 200.000 dinara. Publicista i istraživač crnogorske dijaspore Nenad Stevović, koji predsedava ovom udruženju kaže da je cilj projekta da se na jednom mestu sublimira literatura iz književnosti, nauke, umetnosti, istorije i drugih oblasti koje se tiču Crne Gore i crnogorske zajednice u Srbiji.

„Projekat ima za cilj da upozna i predstavnike većinskog i ostalih naroda u višenacionalnoj državi Srbiji sa crnogorskom kulturom. Samim tim biblioteka i čitaonica će biti na usluzi ne samo Crnogorcima već i svim ostalim građanima”, kaže naš sagovornik za „Politiku”. Dodaje da će, između ostalog, biti urađena adaptacija, renoviranje i opremanje biblioteke i čitaonice koje se nalaze u sklopu Crnogorskog kulturnog centra u Lovćencu. Kada je u pitanju odnos države prema manjinama naš sagovornik potvrđuje da su manjine zaštićene zakonom, ali dodaje da najveći problem crnogorske zajednice predstavlja „onemogućavanje da suštinski crpi prava koja su joj garantovana Ustavom i zakonima”.

„Formalno to izgleda sve u redu, ali suštinski to nije tako. Situacija sa crnogorskim jezikom u opštini Vrbas najbolje odslikava to stanje. Naime, samo u dve opštine u Srbiji, Mali Iđoš i Vrbas, ispunjeni su svi zakonom propisani uslovi da crnogorski jezik bude uveden u službenoj upotrebi. Na teritoriji opštine Mali Iđoš je to urađeno 2010, a lokalna samouprava u Vrbasu i pored imperativne zakonske obaveze, mnogobrojnih zahteva iz crnogorske zajednice i jasne preporuke ombudsmana, to izbegava da uradi punih devet godina”, naglašava Nenad Stevović.

Najveći broj projekata koji su pristigli na nedavno završeni konkurs Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave imaće za cilj da promoviše kulturu nekoliko manjinskih zajednica ili da predstavi kulturne različitosti u Srbiji. Koliko je to bogatstvo dovoljno ilustruje činjenica da, prema podacima iz Popisa 2011, pripadnici 19 manjinskih zajednica broje više od 2.000 pripadnika. Na ovoj listi, nalaze se Ukrajinci, kojih u Srbiji ima oko 4.000, ali nema Rusa. Ipak, država će finansirati po jedan projekat koji se tiče kulture Rusa i Ukrajinaca. Oba su vredna po 150.000 dinara. Isto toliko novca izdvojeno je za podržavanje kulture Slovenaca. Reč je o projektu Društva Slovenaca u Beogradu koje organizuje međunarodnu izložbu pod nazivom: „Rešetari sa Crvenog Krsta: Vek trajanja u Beogradu”.

Izvor: Politika