Novi program učenja srpskog jezika za nacionalne manjine

+100%-

Učenici prvog i petog razreda osnovne škole i prvog razreda gimnazije srpski jezik kao nematernji uče po novom programu koji je počeo ovog septembra. Nakon mnogih godina priprema prihvaćen je potpuno koncept po kojem se u školama srpski jezik uči poput stranog jezika.

 

Ovo je u početku izazivalo i protivljenje jezičkih čistunaca, ali je novi program u prvi plan stavio funkcionalnu upotrebu jezika i uvođenjem programa „A” i „B” uvaženi su interesi dece. Ovo je gotovo revolucionarna promena u obrazovanju, kažu sagovornici „Politike”.

 

„Srpski kao nematernji jezik je konačno dobio pažnju kakvu zaslužuje, a decenijama nije imao, već je bio na marginama obrazovnog sistema. Zbog toga su učenici nacionalnih manjina, posebno onih koje nemaju slovensko poreklo, izlazili iz škole sa minimalnim znanjem srpskog jezika”, kaže Vesna Vajs, profesorica srpskog jezika i direktorica škole „Sečenji Ištvan” u Subotici.

 

Novi program prihvatio je razliku u znanju s kojim deca dolaze u školu, te je za decu koja dolaze iz nacionalno homogenih sredina i koja nisu imala govorni kontakt sa srpskim jezikom pripremljen program „A”, a za decu iz heterogenih sredina, koja su se sretala u govoru sa srpskim jezikom, pripremljen program „B”. Na početku godine nastavnici i učitelji rade procenu znanja dece.

 

„To omogućava svakom učeniku da jezik usvaja svojim tempo, da mu se usvojeno znanje vrednuje najvišim ocenama”, kaže Vajsova. Direktorica navodi da ovaj predmet danas doživljava preporod koji će zahvaljujući novim nastavnim metodama omogućiti da deca s časa izađu sa praktičnim znanjem korišćenja jezika. Dosadašnji programi forsirali su učenje padeža ili analizu književnih tekstova, ali deca posle tih časova nisu umela ni da kupe kiflu u prodavnici.

 

„Ne znam da postoji predmet za koji je u poslednje vreme održano više obuka, izrađeno više dodatne i pomoćne literature”, nastavlja Vajs.

 

U Gimnaziji „Svetozar Marković” profesorica Sanja Mormer kaže da su ovo promene koje prijaju i nastavnicima i učenicima. „Insistira se na funkcionalnoj upotrebi jezika, imamo dosta časova jezičke kulture, i još se navikavamo na novi program, posebno u većim odeljenjima.”

 

Profesor srpskog jezika kao nematernjeg Aleksandar Dognar iz subotičke Gimnazije na mađarskom jeziku „Kostolanji Deže” bio je uključen u izradu ovog programa, a sada je voditelj na obukama. Putuje od severa do juga Srbije, svugde gde ima potrebe da deca uče srpski jezik kao nematernji i primećuje da u tim sredinama nema mnogo razlika, i da svugde postoje bilingvalni pojedinci.

 

„Novim programom insistira se na funkcionalnoj upotrebi znanja. Utvrđeni su standardi, koji kažu šta je ono što učenik posle četiri godine učenja jezika treba da zna. Ukoliko u laboratorijskim uslovima na času učenik ne progovori, onda sve nema smisla. Zbog toga je povećan broj časova govornih vežbi, utvrđen je krug pojmova koji treba da savladaju”, objašnjava nam Dognar.

 

Učenje jezika i dalje se odvija kroz književne tekstove, ali su po ugledu na recimo učenje engleskog, oni prilagođeni za skromniji jezički fond. Dognar kaže da je upravo u toku izrada rečnika koji bi pomogao nastavnicima da se definiše šta podrazumeva fond od 600, hiljadu ili tri hiljade reči srpskog jezika.

 

Izvor: Politika

Kategorije: Top vesti