Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor smatra da razgovore o problemima u Pokrajini, koji postoje godinama pa i decenijama, a koje je nedavno doneta Deklaracija samo podvukla, treba voditi na različitim nivoima, a u prvom redu između republičke i pokrajinske vlade.

 

 

“Samo razgovorom o problemima, koji su definisani u Deklaraciji o zaštiti ustavnih i zakonskih prava Vojvodine, moguće je doći do odgovarajućih rešenja i smanjivati napetosti u našem društvu”, rekao je Pastor Tanjugu.
Pastor smatra da nikome nije ni cilj, ni potreba da povećava ionako postojeće napetosti i naglašava da je opšti interes i preka potreba da nivo te napetosti smanjujemo.

 

To se može učiniti samo ako se o problemima razgovara normalno i ako se takvi razgovori ne doživljavaju kao „pobude za međustranačke obračune i za žigosanje„, što je i suština poruke Deklaracije donete u pokrajinskom parlamentu, rekao je Pastor.

 

Prema njegovom mišljenju, period od objavljivanja do usvajanja tog dokumenta, koji je doneo velike napetosti u političkom životu, poučan je u negativnom smislu i primer kako ne može i ne sme da se radi, dok je vraćanje rešavanja problema u institucije jedini put kojim se može i mora ići.

 

Zato je tekst Deklaracije uputio predsedniku Narodne skupštine, Vladi Srbije i ministarstvima na čiji se rad pojedini delovi Deklaracije odnose, uveren da će detaljno upoznavanje sa sadržinom tog dokumenta dovesti do daljih razgovora o svim pitanjima čije rešavanje je u obostranom interesu.

 

Međutim, rešenja svih pitanja, kako smatra Pastor, ne mogu se očekivati isključivo u komunikaciji između uslovno rečeno Beograda i Novog Sada, već i pokrajinske institucije moraju u tom pogledu da imaju određenu dozu inventivnosti i slobodu predlaganja.

 

To se pre svega odnosi na rešavanje otvorenih pitanja poput onih iz zakona o nadležnostima pokrajine, zakona o finansiranju i drugih, o kojima bi pokrajina trebalo da ima određen stav koji nije stranački i koji bi trebalo da dobije legitimitet od pokrajinskog parlamenta.

 

O problemima, koji su navedeni u Deklaraciji, nema razloga govoriti sa aspekta nekakve internacionalizacije jer, kako kaže Pastor, ta pitanja nisu internacionalno značajna, nego samo za nas.

 

Napominjujući da u društvu trenutno ima mnogo problema i da je normalno da se najpre rešavaju prioriteti, Pastor ukazuje da „nažalost, ne možemo čekati da se o ovim pitanjima razgovara onda kad sva ostala budemo rešili“.

 

On je još jednom ponovio da nema uzročno-posledične veze između zahteva pokrajinske opozicije za raspisivanjem prevremenih pokrajinskih izbora i svega što se dešavalo u vezi sa Razvojnom bankom Vojvodine (RBV).

 

„Slučaj RBV utiče na kredibilitet pokrajinske vlasti, jer, ako jedna institucija ne funkcioniše dobro, onda mislim da to dovodi do potrebe otkrivanja i objašnjavanja razloga„, kazao je Pastor, napominjujući da sve što se sa tom finansijskom institucijom dešavalo u proteklih šest meseci sigurno nosi veliki broj pitanja na koja nismo dobili odgovor.

 

On je ponovio da istragu u vezi s poslovanjem RBV treba da vode nadležni organi i da svi oni za koje se utvrdi da su kršili propise treba da snose odgovarajuće posledice.

 

Predstojeću uzvratnu posetu predsednika Mađarske Janoša Adera Srbiji, Pastor koji je i predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, ocenjuje kao veoma značajnu zbog toga što zatvara jednu stranicu zajedničke istorije i otvara mogućnost produbljivanja i jačanja saradnje dve države i dva naroda.

 

Napominjući da će dvodnevni boravak Adera u našoj zemlji, najavljen prilikom posete predsednika Srbije Tomislava Nikolića Budimpešti u novembru, biti ostvaren do kraja juna, Pastor je ocenio da tim gestom istorijskog pomirenja Srbija i Mađarska pokazuju dobar primer za čitav region.

 

„Poslednji možda sličan vidljiv i upečatljiv znak istorijskog pomirenja bio je između Nemačke i Francuske„, napomenuo je Pastor i naglasio da je taj susret dvojice predsednika po poruci i značenju, mnogo značajniji nego samo sa aspekta dve države, dva naroda ili manjina u jednoj i drugoj zemlji.