U četvrtak, 20. decembra, Akademska inicijativa „Forum 10“ i Fondacija za otvoreno društvo organizovali su okrugli sto „Obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina u Republici Srbiji – mogućnosti za implementaciju koncepata interkulturalnog obrazovanja“.
Iako su organizatori planirali i učešće predstavnika Ministarstva prosvete, na okruglom ih nije bilo.
Programski koordinator Akademske inicijative „Forum 10“, Fahrudin Kladničanin, je na početku istakao da je ideja skupa da se razmotre mogućnosti interkulturalnog obrazovanja i da se 2019. godine otpočne dijalog. Kako je naveo, razgovarali su sa drugim zajednicama, razmenili iskustva i videli da svaka zajednica ima svoje specifične probleme.
Milan Antonijević, izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo, je izjavio da nema dovoljno interakcije među pripadnicima zajednica i nastavnika i državnih institucija. Kao jedan od dobrih pristupa naveo je uvođenje srpskog kao nematernjeg jezika.
„Kada je prvi put uvedena praktična podela učenika određene nacionalne pripadnosti po odeljenjima zajednica je bila u šoku. Ceo proces je krenuo vrlo brzo i prosvetni radnici su nespremni ušli u sve to. Sa druge stane nisu imali adekvatnu podršku BNV-a – nije bilo udžbenika, prosvetni radnici nisu znali na kom jeziku da predaju. Javili su se i drugi problemi – da li će moći da posle osnovne obrazovanje nastave školovanje na maternjem jeziku i u srednjoj školi, da li će diploma biti priznata itd.“, rekao je Teo Taraniš iz Akademske inicijative „Forum 10“ i kao moguće rešenje naveo interkulturalno obrazovanje. Kako je rekao, razgovarali su sa predstavnicima 6 zajednica, pri čemu su videli da kod nekih postoji otpor prema ovakvom vidu obrazovanja, jer smatraju da će nastava na manjinskom jeziku biti ugrožena uvođenjem ovakvog obrazovanja.
Tijana Jokić iz Centra za obrazovne politike je navela da su interkulturalne veštine od velikog značaja za jačanje međuljudskih odnosa i prihvatanje različitosti. „Prošle godine je sprovedena analiza u gradovima Sandžaka, a ove na jugu i severu. Zaključeno je da je veća empatija kod pripadnika manjinskih zajednica, nego većinskih i da su oni otvoreniji za interkulturalni pristup. Najveća socijalna bliskost je bila tamo gde su interkulturalne veštine nastavnika bile veće i bolje“, rekla je Jokić.
Prof. dr Danijela Petrović je naglasila da ne podržava da se interkulturalno obrazovanje uvede kao potpuno nov predmet, već da bude više kao pristup i provučen kroz druge predmete, različite aktivnosti i projekte. Smatra, da bi se u suprotnom dodatno opteretilo gradivo, samim tim i nastavnici i učenici.
U debatu se uključilo I nekoliko oprisutnih. Dragana Vujkov, savetnica Zaštitnika građana za nacionalne manjine, je istakla da Zaštitnik građana poslednje tri godine ne dobija nikakve prigovore na ovu temu, pa oni ni ne znaju da problem postoji. O problemima u bugarskoj zajednici je govorio Aleksandar Dimitrov i konstatovao da se Nacionalni savet bugarske nacionalne manjine ne bavi ovim problemima, iako je to njihova nadležnost, i da je to sve, kako je rekao, zbog različitih manipulacija trenutne politike. Milan First je kao problem istakao nedostatak udžbenika, nastavnog kadra itd. dok je Tatjana Stojić iz Fondacije za otvoreno društvo ocenila da nedostaje stručno usavršavanje nastavnika i da same zajednice, odnosno da je neophodna veća uključenost nacionalnih saveta.
Predlog teksta Platforme za podršku interkulturalnom obrazovanju možete pročitati OVDE.
