„Odlukom da se manjinski mediji finansiraju isključivo putem konkursa, a ne direktno od države, Ministarstvo kulture i informisanja pokazalo je veliko nerazumevanje problema,“ rekao je na današnjem predstavljanju Posebnog izveštaja Zaštitnika građana o informisanju na jezicima nacionalnih manjina nakon privatizacije medija zamenik Zaštitnika Robert Sepi.
On je dodao da su ovim izveštajem, a na osnovu prikupljenih podataka „pokušali da skrenu pažnju nadležnim organima na nepravilnosti i probleme u praksi nakon privatizacije i ponudi predloge za unapređenje stanja, kako bi se informisanje nacionalnih manjina poboljšalo“.
“I sami konkursi lokalnih samouprava dodatan problem za funkcionisanje medija. Na njima ne postoje jasna merila po kojima se sredstva dodeljuju, nema roka do kada se raspisuju konkursi za neku godinu, pa su neki raspisani u oktobru, što onda ne ostavlja prostor da ozbiljni mediji planiraju ta sredstva. Lokalne samouprave su bile žrtve zakona, jer do svih nepravilnosti dolazi zbog nepostojanja prakse, a sa druge strane nisu dobili preporuku kako da postupaju,“ rekao je Sepi.
Zaštitnik građana Saša Janković naglasio je da je „ važno i informisanje većine o onome što manjina radi, stvara i oseća jer sve to doprinosi boljem međusobnom razumevanju“.
„RTV emituje program na 13 jezika nacionalnih manjina, ali on ima potpuno drugačiju filozofiju u odnosu na lokalne medije. Ne može se reći evo vam RTV, ne treba vam lokalni mediji.“ Rekla je profesor dr Dubravka Valić Nedeljković.
Načelnica odeljenja za prava nacionalnih manjina u stručnoj službi Zaštitnika građana Violeta Ćorić, koja je radila na samom Izveštaju rekla je da on „nije sveobuhvatan jer je rađen u septembru, kada još nije okončana privatizacija, nisu raspisani svi konkursi u lokalnim samoupravama, nisu doneta rešenja o raspodeli sredstava tamo gde je bilo konkursa“.
Izvor: Komšijske novosti
