Portal Pirot Plus online uz podršku Ministarstva kulture i informisanja realizuje projekat “Romi čuvaju svoje zanate – o Roma araćhen pe zanaća”, u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja na jezicima nacionalnih manjina u 2021. godini.
O Portal Pirot Plus online uzali podrška taro Ministarstarijum baš i kultura hem taro informisanje realizuvinol o projekat “Romi čuvaju svoje zanate – o Roma araćhen pe zanaća”, kataro Konkursi aškalo sufinansiranje e projekengro kola ćeren medijska sadržaja ko čhibja ko nacionalna manjine ando 2021. berš.
Projekat „Romi čuvaju svoje zanate“ ima za cilj ukazivanje na značaj očuvanja zanata u Pirotu, afirmaciju rada zanatlija i podsticaj mladih da se u potrazi za poslom interesuju i za zanatska zanimanja.
U Pirotu među pripadnicima romske nacionalne manjine ima nekoliko zanatlija koji se aktivno bave tim poslom – kovači, korpari, rabadžije, lutkari, ćilimarke.
U serijalu koji sledi, kroz razgovor sa Romima zanatlijama, ilustraciju njihovog rada i analizu uslova u kojima rade, ali i mogućnosti da opstanu u savremenom društvu, objavljujemo priloge koji će prikazati zanate u Pirotu koje Romi čuvaju i danas, ali i pokrenuti određena pitanja u cilju očuvanja ovih zanimanja.
„O Roma araćhen pe zanaća “ i projekta kole isi cilj te ukažinol sar treba te zaaraćhe pe o zanaća ando Piroto,te afirmisinol e zanatlijen hem te dol podsticaj ternenđe kana roden bući te zainteresuvinenpe i aškalo zanatska buća.
Ando Piroto maškaro o Roma isi nekobor zanatlije –(phirne) kola aktivno ćeren zanatska buća ,sar god soj i o: korpari,korparija,rabadžije,lutkarija ,ćilimarće.
Ando serijalji kova ka ovol ko amaro portalji ,e Romencar kola i phirne- zanatljije ka vaćera ,hem ka ilustruvina sar ćeren bući ali ka ćera i analiza ande save uslovja ona ćeren bući hem da li šaj te opstaninen ando savremeno društvo,ka objavina prilozi kate ka dićhen o zanaća ando Piroto kola o Roma i avđive araćen,ali i ka pokrenina nesave alavipa sar bi zazaraćeninepe o buća.
Nekada je Tijabara u Pirotu bila zanatski deo grada. Gotovo sve zanatske radnje bile su tu smeštene. Posla je bilo za sve, a od zarade je moglo dobro da se živi. Međutim, vremena su se promenila. Napredak društva u svim oblastima i razvoj industrije doveli su do izumiranja zanata. Ipak, neki se i dalje bore i održavaju duh starog Pirota – zanatske varoši.
Nekada i Tijabara ando Piroto ulji zanatko rig andi djiz.Sa o zanatska radnje ule atkha ko jek than.Bući ulji sarorendje,a tari zarada šajine šukar te živinolpe.Akana alo nesavo aver vreme.Sar amaro društvo napreduvindja o zanaća počninde te mundarenpe pohari.Nekola phirne još na podenpe još ućeren po zanaći a i Tijabara još važinol sar zanatsko rig andi djiz.
Danas, kada kažete zanatlija većini Piroćanaca prva asocijacija je kovačka radnja Agičevića u Tijabari.
Avdjive,kana vaćeren phirne,sa o manuša andaro Piroto prvo pomislinen ki kovačno radnja ko Agičevićja andi Tijabara.
Radnju smo posetili jednog prepodneva u septembru 2021. godine. Već u neposrednoj blizini mogli smo da čujemo da Siniša Agičević uveliko radi. To što smo došli da snimimo njegovu radnju i razgovaramo sa njim nije ga ometalo u poslu.
Jek javin djeljam lende andi radnja.Sa po blizu sar avaine dži i radnja šajine te šuna e Sinišo sar marol o hamanji i sar ćerol bući.Adavkha so aljam te sniminale hem te vačera leja ništa na smetindja lese te ćerol o manuš pi bući.
Rekao nam je da je zanat učio od dede i oca, a kasnije preuzeo posao. Dugu porodičnu tradiciju je nastavio, ali on naslednika zanata nema.
Vaćerdja kaj o zanaći siklilo tar po papu hem tar lesoro dad,a posigate i familijarno bući ov preljilja,alia kana nanaj le nasledniko.
Tom prilikom klepao je sekiru. Kako kaže, gotovo sav alat za obradu zemlje ili cepanje drveta mora on da obradi da bi bio dobar. Za klepanje sekire Agičeviću treba oko dva sata napornog rada sa čekićem i pored peći. Teško, a ne isplati se jer od te zarade ne može da se živi, ističe Agičević.
O Siniša apsinjardja o tover. Sar vačerol,sa o alaća aškali zemljoradnja ili aškalo pharavibe e kaštengoro mora te apsinjarol te bi ovenine šukar.Aškalo apsinjaribe tovereroro e Sinišose treba duj –trin djive bući e kutulaja i terdjovibe dzi i jag.Pharo i ,a na isplatinol pe jer tari adikha zarada naši te živinolpe ,vaćerol o Agičević.
U nadi da ćemo ovim razgovorom motivisati mlade da se zainteresuju za ovaj zanat, Siniša Agičević naglašava da bi voleo da se zanat održi i da neko dođe da nauči posao.
Andi nada akale vaćeribnaja kaj nekas ka motivisina taro terna aškalo akava zanaći,o Sinišo Agičević vaćerol kaj bi volinoline te zaaraćolpe akava zanaći i nekoj terno te avol te sikljovol.
Kovačka radnja Agičevića nalazi se na lepom mestu, što bi Piroćanci rekli “prometnom”, pa često ljudi svrate samo da se druže i razgovaraju. Bila bi zaista šteta da se ugasi ovaj zanat, a da na ovom mestu kroz nekoliko godina bude neka druga radnja. Kovački zanat je naporan, ne može mnogo da se zaradi, ali vredi i sugurno će ubuduće ljudima biti potrebna usluga kovača. Zato ga treba sačuvati, a Siniša Agičević će vrlo rado onome ko želi preneti svoje znanje.
I kovačko radnja Agičević i ko šukar than,so bi o Piroćanici vaćerenine ko “prometno than” pa često o manuša svrninen samo te povaćerenpise hem te družinenpe. Ka ovol čače šteta te mudarolpe akava zanaći,a ko adavkha than kroz nekobor berša ovol aver radnja.O kovačko zanaći hem i bući i phari,naši but te zaradinople,ali vredinol i sigurno buten manušendja ka treba kovačka usluge.Alćese o kovačko zanaći treba te araćholpe ,a o Siniša Agičević ka prenesinol o zanaći svakonjase kova mandjol te sikljol.
Izvor: plusonline.rs
Foto: plusonline.rs
