Dok nam je pokazivao šta sve treba da uradi na tom instrumentu upoznao nas je sa ovim zanatom. Prema njegovim rečima, reparacija instrumenata zahteva posebnu vrstu alata i materijala. Kada smo ga pitali od koga je naučio zanat, nije mogao da sakrije emocije jer je zanat učio od svojih stričeva i brata.

Ovaj posao se, kaže Redžić, ne isplati jer u toku godine ne može da napravi više od 4 ili 5 instrumenata, ali je lepo da se radi. Ono što posebno ističe Dušana Redžića u ovom poslu je to što svira kontrabas i vrlo dobro poznaje žičane instrumente, pa tako može da napravi mnogo bolje nego što se pravi u fabrici.



Ovom prilikom pokazao nam je kontrabas koji je nasledio od svog oca. Sredio ga je pre 5- 6 godina i sada sa njim nastupa.

Dušan Redžić ističe da posla ima, a on ne odbija da popravi sve instrumente koje mu ljudi donesu. Srećan je što zanat ima kome da prenese. Njegova unuka Silvija se interesuje za ovaj posao i često pomaže dedi. Kako kaže, njen zadatak je da obezbedi materijal koji im je potreban i pomogne sve što treba, ali kroz sve to upoznaje se sa zanatom i uči.

Instrumenti koje pravi i popravlja Dušan Redžić izuzetno su kvalitetni i, kako kaže, daju mnogo bolje tonove od mnogih koji se proizvode.

Ovaj zanat u Pirotu živi i živeće zahvaljujući Dušanu i njegovoj unuci. Kada bi trebalo da izvedemo zaključak posle ovog razgovora, mogli bi ukratko da kažemo da je dobar zanatlija onaj koji poznaje ono što treba da napravi, ko stalno i predano radi na tome, ima volju, ali i nesebično deli svoje znanje i umeće sa mlađima. Zanati će opstajati dokle god ima mladih koji se za njih interesuju.