NAŠ INTERVJU: LIBUŠKA LAKATOŠ, REPUBLIČKA POSLANICA I PREDSEDNICA SLOVAČKOG KULTURNO-UMETNIČKOG DRUŠTVA „HEROJ JANKO ČMELIK“ IZ STARE PAZOVE
Slovačka zajednica u Srbiji ima dugu tradiciju. Više od 270 godina Slovaci pretežno naseljavaju Banat, Bačku i Srem, međutim ima ih i u Beogradu i okolnim opštinama. Poznat kao vredan i miroljubiv narod verno čuvaju tradiciju svojih predaka, doprinose razvoju svoje zemlje, održavaju dobre odnose sa matičnom zemljom, ali kao i svaka manjinska zajednica, pa i većinski narod, susreću se sa brojnim problemima. O ovim temama smo razgovarali sa Libuškom Lakatoš, republičkom poslanicom, članicom Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine i predsednicom Slovačkog kulturno-umetničkog društva „heroj Janko Čmelik“ iz Stare Pazove.
Znamo da Slovaci žive na ovim prostorim veoma dugo. Da li biste mogli da nam kažete nešto više o njihovom doseljavanju?
Slovačka zajednica u Srbiji živi već dugo godina. Davne 1745. godine prve porodice iz Slovačke su naselile Bački Petrovac. Nakon toga su naseljavali mesta po Bačkoj, zatim 1770. godine dolaze u Staru Pazovu, naseljavaju Srem, a 1776. Aradac, odnosno Banat. Kao što vidite preko dva i po veka ovde žive Slovaci, koji i dalje neguju svoju kulturu, tradiciju, čuvaju svoj maternji jezik. Po poslednjem popisu iz 2011. godine ovde živi 52.700 pripadnika slovačke nacionalne manjine. Za Slovake bih, kao Slovakinja, mogla da kažem da je to jedan miroljubiv, vredan, radan narod, kao i da su Slovaci lojalni građani naše države, Republike Srbije. Mi poštujemo svoju državu, našu Srbiju, ali još uvek nismo izgubili kontakte sa maticom, odakle su stigli naši preci davne 1745. Imamo dobre kontakte sa njima, ali živimo u Srbiji i trudimo se da negujemo svoju kulturu i tradiciju koju su nam ostavili naši preci u nasleđe, a mi to prenosimo na naše potomke.
Spomenuli ste tradiciju. Recite nam koji su praznici slovačke nacionalne manjine. Da li možda postoje neke specifičnosti u njihovom obeležavanju?
Slovaci u Srbiji imaju sedam značajnih festivala: folklorni festival za odrasle „Tancuj, tancuj…“ u Gložanu, festival za decu „Zlata brana“ u Kisaču, takođe pevački festivali u Pivnicama, Selenči, Kovačici, a isto tako imamo i pozorišne festivale koji se održavaju u Staroj Pazovi: „3xĎ“, dečiji festival, i „Pozorišne lovorike“ – festival za odrasle. Ti festivali su uvek posećeni i mogu Vam reći da se svi učesnici tih festivala tokom godina spremaju za takmičenja. To je svojevrstan praznik za nas Slovake, a isto tako i za mesta, u kojim se festivali održavaju. Svi ti festivali imaju dugogodišnju tradiciju, a oni ne bi postojali da nema volje i entuzijazma svih nas koji učestvujemo, kako organizatora, tako i takmičara. Hoću da istaknem da što se tiče finansiranja ovi festivali imaju veliku pomoć od lokalnih samouprava, od Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i informisanje. Kao što sam već rekla, imaju dugogodišnju tradiciju, mi ih negujemo i trudimo se da obezbedimo da traju još dugo godina i ja verujem da će i biti tako, jer ima dosta mladih koji stvarno žele i vole da učestvuju na tim festivalima.
Sinonim za Kovačicu je naivno slikarstvo. Vladimir Boboš, Martin Jonaš, Zuzana Halupova i mnogi drugi doprineli su da Kovačica bude proglašena za nezvaničnu prestonicu naivnog slikarstva u svetu. Da li se ovaj pozitivan primer može primeniti i u drugim oblastima koje su od ključnog značaja za očuvanje identiteta i kulturne baštine jednog naroda?
I sami ste spomenuli da je Kovačica centar naivnog slikarstva, ja bih čak dodala da je to metropola naive. Zahvaljujući tim naivnim slikarima poznata je ne samo Kovačica, poznati su i Slovaci, a poznata je i Srbija, jer su nas oni predstavljali i predstavljaju i dan-danas u celom svetu, ne samo na prostorima naše Srbije, već zaista u celom svetu. Neke od njih ste spomenuli, ali ja mislim da ih ima mnogo koji su zaslužili da ih spomenemo. Osim Zuzane Halupove, Jonaša, tu su i Glozik, Venjarski i mnogi drugi. I svaki od njih ima neki svoj poseban stil oslikavanja, što jeste karakteristično i za Kovačicu i za Padinu.
Da li je slovačka kultura okrenuta više ka tradiciji, ili su Slovaci vidljivi i u savremenom stvaralaštvu?
Jeste da su Slovaci okrenuti tom tradicionalnom ponašanju, očuvanju svoje tradicije, ali ja prosto ne mogu da ne pomenem što se tiče savremenog stvaralaštva svetski priznatog režisera Miroslava Benku iz Stare Pazove, koji je, na primer, sa svojom predstavom osvojio Grand Prix u Teheranu u konkurenciji od 108 predstava. Zatim Mira Brtka, akademska slikarka, koja je na žalost preminula, imala je atelje u Rimu, bila je filmska režiserka, koja je dobila i nagradu Save Šumanovića a to je najprestižnija nagrada u likovnom stvaralaštvu. Što se tiče očuvanja tradicije i tu su Slovaci prisutni, ali isto tako smo prisutni i u savremenom stvaralaštvu.
S obzirom na to da živite u Staroj Pazovi, možete li naše čitaoce da upoznate sa slovačkom zajednicom koja živi u vašem gradu?
Već sam na početku rekla da se davne 1770. godine nekoliko porodica iz Slovačke doselilo u Staru Pazovu. Do današnjeg dana tamo žive Slovaci i po poslednjem popisu je tu 5.200 Slovaka koji u jednoj simbiozi zajednički žive sa većinskim stanovništvom – srpskim. Jednostavno, to su najprirodniji, najprijateljskiji odnosi Slovaka i Srba, kao što i naša zemlja ima jako dobre odnose sa Slovačkom. U Staroj Pazovi je, prema mom mišljenju, najveći broj Slovaka, ali procentualno kad pogledamo, s obzirom na to kad pogledamo da Stara Pazova ima skoro 80.000 stanovnika, u pitanju je ipak mali procenat, nije kao na primer u Padini, Kovačici, gde je skoro 90% slovačko stanovništvo. U Staroj Pazovi, osim osnovne škole koja je sagrađena ’70. godine 18. veka, postoji i slovačka evangelička crkva, Slovačko kulturno-umetničko društvo „heroj Janko Čmelik“, čija sam predsednica, ponosna predsednica, jer je to zaista uspešno kulturno-umetničko društvo, kao i Mesni odbor Matice slovačke. U osnovnoj školi izvodi se nastava na slovačkom jeziku, od 1. do 8. razreda i pohađa je čak oko 300 učenika. Nekada ih je bilo mnogo više, međutim to je prirodan proces asimilacije, mešovitih brakova tako da sa natalitetom, koji je u padu, se borimo svi, ne samo Slovaci, a to se sad vidi i u školi.
Kada pričamo o politizaciji ne bi trebalo da bude upliva, jer članovi slovačkog nacionalnog saveta, a i svakog nacionalnog saveta, su ljudi koje biraju građani i oni u toj instituciji treba da sprovode ideje i odgovorno da rade, jer oni predstavljaju određenu grupu građana koja ih je birala.
U slovačkom kulturno-umetničkom društvu imamo preko 200 aktivnih članova koji zaista imaju izuzetne rezultate. Imamo članove od 4 godine do 77, odnosno čak i 80 godina, koliko ima naša najstarija članica, naša poznata koreografkinja. Mesni odbor Matice slovačke isto tako okuplja sve Slovake, ali bih htela da napomenem da sem Slovaka u sve te institucije dolaze i ljudi većinskog naroda, i srpskog i hrvatskog, s kojim zajedno živimo u Staroj Pazovi. Sve ove institucije zajedno rade, kada su u pitanju neke manifestacije zajednički učestvuju u organizovanju, a takođe moram da kažem da bez obzira na entuzijazam ljudi, uvek su vam potrebna neka finansijska sredstva. Hoću ovom prilikom da pohvalim lokalnu samoupravu Stara Pazova, koja maksimalno pomaže sve naše institucije, gde se okupljaju Slovaci, podržava ih preko projekata, kao i pokrajinski sekretarijati, ali mislim da bez dobre volje, bez ljudi koji su uključeni u sve te institucije to ne bi opstalo.
U javnosti se često govori o depolitizaciji nacionalnih saveta. Da li smatrate da bi depolitizacija i transparentnije upravljanje finansijama doprinelo boljem radu Saveta i položaju pripadnika nacionalnih zajednica?
Transparentnost – uvek. Mislim da se za to zalažu svi, odnosno treba da se zalažu za transparentnost rada u svakoj instituciji, ne samo u savetu nacionalnih manjina. Svaka informacija mora biti dostupna. Kada pričamo o politizaciji ne bi trebalo da bude upliva, jer članovi slovačkog nacionalnog saveta, a i svakog nacionalnog saveta, su ljudi koje biraju građani i oni u toj instituciji treba da sprovode ideje i odgovorno da rade, jer oni predstavljaju određenu grupu građana koja ih je birala. Da li je neko pripadnik neke političke stranke je njegova lična stvar i mislim da to ne smeta da bude član nacionalnog saveta, ali članovi nacionalnog saveta treba prvenstveno da se vode time da treba da štite interese pripadnika nacionalne manjine, ako pričamo o slovačkom nacionalnom savetu treba da razmišljaju kako unaprediti položaj Slovaka u Srbiji, kako pomoći, kako rasporediti finansijska sredstva koja postoje i gde ih je potrebno uložiti kako bismo poboljšali situaciju, kako bismo poboljšali one četiri oblasti za koje nacionalni savet ima ingerencije.
Koja oblasti od te četiri za koje Nacionalni savet ima nadležnosti je najrazvijenija, a gde su najveće poteškoće kad govorimo o slovačkoj zajednici?
Mislim da je najrazvijenija oblast kultura. Već sam spominjala da vodimo računa da festivali budu u svim oblastima – u Sremu, Banatu i Bačkoj. Mislim da tu nemamo problema. Možda bih spomenula informisanje. Slovaci su razuđeni i u manjim sredinama ne postoje javna glasila. Ali s druge strane Javni servis televizije Vojvodine ima program na svim jezicima nacionalnih zajednica, pa i na slovačkom jeziku, tako da sve to može da se kompenzuje. Osim toga imamo i svoje novine koje izlaze nedeljno „Hlas ljudu“. Možda bismo mogli malo poraditi na informisanju na jezicima nacionalnih manjina. Kad pričamo o obrazovanju tu je napravljena iznimka s obzirom na to da nas ima samo 52.700, omogućeno nam je da se formiraju odeljenja sa manjim brojem učenika, ne samo Slovacima, već se i pripadnicima ostalih nacionalnih manjina izašlo u susret i može da se održava nastava na maternjem jeziku.
Na sednici Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova koja je održana 13. februara, raspravljalo se o Izveštaju Republike Srbije koji je predstavljen 24. januara Savetu za ljudska prava UN u Ženevi. Koji su zaključci sa nedavno održanog sastanka?
U okviru procesa pridruživanja Evropskoj uniji Srbija je u aprilu 2016. usvojila Akcioni plan za Poglavlje 23 koje reguliše pravosuđe i ljudska prava. Na osnovu tog izveštaja mogu se izvesti i neki zaključci, a to je da je postignut napredak u zaštiti i unapređenju ljudskih prava kada pričamo o rodnoj ravnopravnosti, položaju Roma, osoba sa invaliditetom, izbeglica, isto tako i pripadnika nacionalnih manjina. Činjenica je da treba uložiti neke dodatne napore kako bi se već doneti zakoni sprovodili, naročito kada je u pitanju oblast nasilja u porodici. Ali svesni smo toga i očekuje se donošenje još mnogih novih zakona i strategija na kojima se radilo u prethodnom periodu.
Koji su planovi u narednom periodu, s obzirom da je 2018. godina izborna kada su u pitanju nacionalni saveti?
Kvalitet rada nacionalnog saveta normalno da zavisi od finansijskih sredstava. Pripadnici slovačke nacionalne manjine žive u Srbiji deleći sa većinskim narodom dobro i zlo i svesni smo da ne možemo očekivati velika sredstva. Na primer, budžet Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine za 2018. godinu je negde oko 24 miliona. Bitno je da se ta sredstva raspodele svrsishodno gde je to najpotrebnije. Izbori će biti raspisani najverovatnije ove godine. Ja verujem da će članovi nacionalnog saveta voditi računa o radu koji mora biti transparentan, gde će ta sredstva i kako trošiti i rasporediti kako bi unapredili obrazovanje, kako bi unapredili informisanje. Bilo bi dobro ulagati sredstva i u manje sredine. Postoje slovačka sela gde živi 700-800 Slovaka koji su ostavljeni sami sebi. Znači treba im pomoći. Veoma je bitno uključiti što više mladih ljudi, jer ulaganje u mladost je ulaganje u budućnost. Treba prepoznati te mlade ljude, dati im šansu, takođe napraviti neki tim koji će pisati projekte i koji će pomagati pri Nacionalnom savetu, pomagati svim kulturnim udruženjima, školama, građanskim udruženjima da bi došli do nekih finansijskih sredstava, jer znamo da se ta udruženja sad finansiraju preko projekata. Tako da bih ja maksimalno uključila mlade ljude, jer na njih treba računati.
Intervju možete pogledati i u okviru naše emisije Hronika nacionalnih manjina.
