Krajem meseca završava se kratka javna rasprava o izmenama Zakona o političkim strankama. Prva ocena je da ga treba uskladiti sa Zakonom o upravnom postupku, propisati veću javnost programskih i statutarnih dokumenata, regulisati spajanje stranka i preispitati aktivnost određenih partija. I u Izmenama zakona ostao je nerešen status stranaka nacionalnih manjina.
Svaka stranka koja predstavlja nacionalnu manjinu mora da naznači koju nacionalnu manjinu predstavlja i zastupa – predviđaju predložene izmene Zakona, ali time će se, smatraju u Cesidu, otkloniti samo deo problema. I dalje će pojedinci, kažu, zloupotrebljavati privilegije tog statusa.
„Čini mi se da bi se ta vrsta dodatno mogla urediti kroz vrlo jasne obaveze koje te stranke moraju da imaju u svojim programima, u svojim institutima, i ono što je najvažnije u svojim aktivnostima, da bi se videlo da se oni zaista bore za te nacionalne manjine koje zastupaju“, kaže Bojan Klčar iz Cesida.
U registaru političkih stranaka trenutno ih je 120, aktivno je 112. Čak 72 su upisane kao stranke nacionalnih manjina. Poznavaoci kažu to izaziva sumnju.
„Primer ruske nacionalne manjine čiji je broj po popisu daleko manji od broja potpisa za osnivanje političke stranke. Veliki broj političkih stranaka iz reda jedne nacionalne zajednice potencijalno tim nacionalnim zajednicama može da otvara probleme da ostvare parlamentarni status, jer je za taj jedan mandat potrebno od 14 do 16.000 glasova“, kaže Milan Jovanović sa Fakulteta političkih nauka.
„Postupak osnivanja političke stranke, održavanja osnivačke skupštine, korišćenja naziva i simbola vizuelnog identiteta stranke, bližeg definisanja rokova za postupanje kako podnosioca prijava tako i registracionog organa, kao i prestanak rada političke stranke i brisanje iz Registra“, kaže Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave.
Pored onlajn konsultacija, ovo je bio tek drugi Okrugli sto na kome se diskutovalo o izmenama i dopunama Zakona o političkim strankama. Javna rasprava završava se 31. maja.
Izvor: RTS
