Diskriminacije Roma ima i u EU i u Srbiji, ali se ulažu napori da se prepozna romska kultura i njen doprinos istoriji evropske civilizacije.
Romi se podstiču da se školuju i zapošljavaju, ocenjeno je na konferenciji „Prevazilaženje anticiganizma u Evropi“ 7. aprila 2021.godine, dan uoči Međunarodnog dana Roma.
Šef Kancelarije Saveta Evrope u Srbiji Tobias Flesenkemper je na konferenciji u Beogradu rekao da su „poslednje tri decenije ujedinjavanja zemalja Evrope, posebno bile posvećene problemima Roma i njihovom doprinosu evropskoj civilizaciji i kulturi“.
„Romi su postali mnogo vidljiviji i njihov glas je među najglasnijim manjinama u Evropi“, kazao je Flesenkemper na konferenciji koju je organizovala Kancelarija Saveta Evrope u Srbiji. Međutim, ukazao je da postoji i „anticiganizam kao specifična forma rasizma“, koji je definisala Komisija za borbu protiv rasizma i netolerancije Saveta Evrope, i protiv kojeg se treba boriti.
Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici je rekao da je „romska zajednica najveća etnička grupacija u Evropi, ali su i dalje najviše diskriminisani i marginalizovani“. Sličan problem postoji i u Srbiji. Njegovo rešavanje EU podstiče kroz ispunjavanje uslova u nekoliko pretpristupnih poglavlja, rekao je on.
„EU je partner Srbiji u ovom važnom procesu. Važna je uloga i lokalnih vlasti za unapređenje položaja i standarda postavljenih od strane EU, a EU je i najveći donator u Srbiji za unapređenje prava Roma“, rekao je Fabrici i dodao da je iz budžeta EU dato blizu 30 miliona evra za projekte za osnaživanje Roma.
Ministarka Srbije za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić rekla da je za Rome „obrazovanje ključno“ i da se onima koji se obrazuju moraju obezbediti uslovi da se zaposle „ravnopravno sa drugim učesnicima koji su završili slične škole“. „Ne možete zabraniti predrasude, ali možete doneti zakone koji mogu zabraniti ponašanje koje počiva na predrasudi“, kazala je Čomićeva. Rekla je da je njeno ministarstvo „na usluzi svim nacionalnim savetima, pa i romskom“, i da će o tome šta je najpotrebnije uraditi, „pitati Rome šta žele da uradimo, jer to ne zna niko bolje od njih“.
Gordana Čomić je rekla da će njeno ministarstvo, u saradnji s civilnim društvom, radi borbe protiv diskriminacije sakupiti i štampati „250 priča za 250 poslanika“ Skupštine Srbije – povodom predloga Zakona o rodnoj ravnopravnosti, zabrani diskriminacije, i zakonu o istopolnim zajednicama. Te priče su, na osnovu ličnih doživljaja, a bez otkrivanja identiteta, napisali oni koji su diskriminisani, i biće podeljene svim poslanicima pre glasanja o ovim zakonima. Po njenim rečima: „Priče Roma koji su imali iskustva o rasizmu biće na vrhu sajta Ministarstva“.
Ambasador Nemačke Tomas Šib rekao je da njegova zemlja, naročito zbog svoje uloge u Drugom svetskom ratu i Holokaustu, ima posebnu obavezu da se bori protiv diskriminacije i rasizma. „Romi u Srbiji i drugim zemljama spadaju među najsiromašnije grupe, posebno ugrožene u krizi izazvanoj kovidom. Nemačka je posvećena iskorenjivanju diskriminacije Roma, a borba protiv govora mržnje jedan je od prioriteta predsedavanja Nemačke Savetom Evrope“, istakao je Šib.
Ambasadorka Portugala u Srbiji Marija Viržinija da Silva Pina je rekla da je romska zajednica među najosetljivijim grupama u Evropi, ali da EU radi na inkluziji Roma, posebno za vreme predsedavanja Portugala u EU.
Predsednica Izvršnog odbora Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine u Srbiji Pava Čabrilovski je istakla da borba za bolju poziciju Roma u društvu i dalje traje.
„Hodali smo trnovitim putem, ali je jako značajno da nikad nismo gubili nadu već smo hrabro i dostojanstveno koračali u bolje sutra. Naša borba još uvek traje, a glavni saveznici u toj borbi su institucije naše države i EU“, rekla je ona i dodala da je napredak u procesu inkluzije Roma vidljiv u svim segmentima, od obrazovanja, stanovanja i zapošljavanja, pa do zdravstvene i socijalne zaštite. „Međutim, veliki broj Roma i dalje teško živi zbog diskriminacije i stereotipa. Verujem da su kultura i obrazovanje najbolji mehanizmi da se suprotstavimo ovim negativnim pojavama“, rekla je Pava Čabrilovski. Romkinje su, istakla je, sve češće pokretači i nosioci promena pa su tako dve Romkinje sada prvi put u zakonodavnoj vlasti – u pokrajinskom i republičkom parlamentu.
Izvršna direktorka Evropskog romskog instituta za umetnost i kulturu iz Berlina Timea Junghaus je istakla da 50 godina od prvog Kongresa romska umetnost slavi romsku kreativnost i bori se protiv rasizma i anticiganizma. „Romska umetnost je danas integrisana u globalnu modernu umetnost. Naša umetnost nastavlja da slavi romsku kreativnost i vredne momente u romskoj istoriji“, rekla je ona i dodala da je Institut dokaz da Romi u Evropi ulažu ogromne napore da zabeleže romsku kulturu i istoriju.
Izvor: B92
Foto: Shutterstock/madeleine_cafe/Ilustracija
