Centar za istraživanja migracija, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, juče je organizovao okrugli sto, čija je glavna tema bilo obrazovanje na manjinskim jezicima u procesu evrointegracija, kao i Drugi izveštaj o sprovođenju Akcionog plana za Poglavlje 23.
Pozdravljajući prisutne direktorka Centra, Biljana Jović, tom prilikom je podsetila na dve značajne stvari koje su se desile prošle nedelje: 21. februara proslavljen je Međunarodni dan maternjeg jezika, a iste nedelje, u petak, predstavljen je Drugi izveštaj o sprovođenju Akcionog plana za Poglavlje 23.
„O obrazovanju na manjinskim jezicima se nije toliko govorilo u široj javnosti u Srbiji sve dok nije postalo deo političke teme u regionalnom kontekstu evrointegracija i odnosa Srbije sa svojim susedima. Nedovoljan napredak obrazovanja na jezicima manjina bio je jedan od glavnih razloga zbog kojeg Poglavlje 26 nije otvoreno prošle godine“, istakla je Jović.
U javnosti je prezentovano da je napravljen značajan korak po tom pitanju, da je obrazovanje na manjinskim jezicima značajno unapređeno. O ovim naprecima, ali i poteškoćama koje još uvek niko nije rešio govorili su: Snežana Vuković (Ministarstvo za obrazovanje), Svetlana Zolnjanova (Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine), Darko Sarić Lukendić (Hrvatsko nacionalno vijeće) i Esad Džudžo (Bošnjačko nacionalno vijeće).
Snežana Vuković je istakla da godinama zajedno sa nacionalnim savetima rade na izradi udžbenika, ali da taj proces još uvek nije završen.
Osvrnuvši se na izveštaj o sprovođenju Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina za aktivnosti dospele zaključno sa II kvartalom 2016. godine, Vuković je rekla da kada je oblast obrazovanja u pitanju da je iz statističkog izveštaja vidljivo da su aktivnosti ili u procesu izvršenja ili se kontinuirano izvršavaju ili su pak izvršene u potpunosti. „Vidljivo je da smo na dobrom putu, jer je dosta aktivnosti realizovano ili su u procesu realizacije“, rekla je Vuković.
Rezultati su nesumnjivo postignuti, međutim još uvek su prisutni određeni problemi. Na to su ukazali predstavnici nacionalnih saveta.
Obraćajući se prisutnima, Svetlana Zolnjanova se zahvalila organizatorima skupa na prilici da govore o ovoj temi. „Mislim da je jako važno da, svako sa svog aspekta, sagledamo gde smo, koji su izazovi, gde postoje određene smetnje, kako bismo unapredili nastavu na svom jeziku. Više bih se osvrnula na aktivnosti koje se sprovode pri realizaciji Poglavlja 23, jer moram da kažem da nacionalni saveti do sada nisu bili uključivani ni u kakve aktivnosti koje su vezane za Poglavlje 26“, rekla je Zolnjanova.
Govoreći o slovačkoj nacionalnoj zajednici istakla je da Slovaci u Srbiji imaju obrazovanje na svom jeziku, na nivou osnovnih škola, koje je organizovano oko 260 godina. Stručno je prezentovala obrazovanje na slovačkom jeziku na nivou osnovnih i srednjih škola, kao i fakulteta. Kao jedan od problema istakla je još uvek prisutno priznavanje diploma stečenih u matičnoj zemlji, kao i priznavanje sertifikata učitelja sa stručnih usavršavanja u matičnoj zemlji.
Kao veliki izazov za slovačku manjinu istakla je smanjivanje broja učenika. Kako je rekla u 2008. godini na slovačkom jeziku na nivou osnovnih škola nastavu je pohađalo preko 3200 učenika, dok je sada preko 2600. Ovom smanjenju doprinose migracije, odn. odlazak Slovaka u matičnu zemlju.
„Rešenje koje vidi naš nacionalni savet je stipendiranje i besplatan smeštaj u internatu ili druga vrsta finansijske pomoći, kao i otvaranje novih obrazovnih profila, za koje bi bili zainteresovani naši učenici i tako ostali u svojoj zemlji. Ne zaboravljamo ni studente, koje već dosta godina stipendiramo, odnosno stipendiramo tzv. deficitarne kadrove. Takođe jedna od naših afirmativnih mera je uvođenje maternjeg jezika u predškolske ustanove. Nismo naišli na razumevanje lokalnih samouprava, tako da ovaj proces finansira nacionalni savet.“
Kao problem učesnici su istakli organizovanje nastave Maternjeg jezika sa elementima nacionalne kulture. Model koji se od njih zahteva – formiranje grupe od najmanje 15 učenika, kombinacija razreda ili čak spajanje škola – nije adekvatan za sve manjine. Na to je ukazao i Darko Sarić Lukendić, međutim kako je istakao, na području grada Subotice je dobrom saradnjom sa lokalnom samoupravom rešen problem prevoza učenika, koji pohađaju predmet Maternji jezik sa elementima nacionalne kulture. Međutim, problem pokrivanja troškova prevoza nije rešen u svim nacionalnim zajednicama, odn. na nivou svih lokalnih samouprava.
Takođe je istakao da je Hrvatsko nacionalno vijeće u sadanji sa Fondacijom za otvoreno društvo izradilo prošle godine Strategiju obrazovanja na hrvatskom jeziku u Republici Srbiji. Međutim, kao veliki problem je istakao nedostatak udžbenika. Kako je rekao, udžbenici za osnovne škole su u procesu izrade, dok pitanje udžbenika za srednje škole nije ni načeto. „Udžbenici koje sad koristimo su uvezeni iz Hrvatske“, rekao je Sarić Lukendić.
„Čemu težimo jeste formiranje jeste Hrvatskog školskog centra za nastavu na hrvatskom jeziku u Subotici. Nije ideja da bude školski centar za Hrvate, već centar u kojem se nastava izvodi na hrvatskom jeziku“, istakao je Sarić Lukendić.
Džudžo: Prisutan proces osporavanja i usporavanja stečenih prava
Govoreći o bošnjačkoj zajednici, Esad Džudžo je ispred Bošnjačkog nacionalnog vijeća istakao da kad je u pitanju bošnjačka zajednica pravo na obrazovanje, se susreće sa dva procesa: jedan je osporavanje identiteta manjini, a drugi usporavanje zakonskih procedura za ostvarivanje prava.
„Ne smemo da zaboravimo nekoliko stvari. U toku prošle godine smo prvi put dobili kompletne planove udžbenika za osnovnu i srednju školu na jezicima nacionalnih manjina. Takođe važno je i potpisivanje Memoranduma o udžbenicima. U slučaju bošnjačke nacionalne manjine nama nedostaje pored 229 udžbenika koji se koriste u osnovnoj i srednjoj školi, još 52 udžbenička naslova, koja su utvrđena Memorandumom, a ni jedan naslov još nije završen. Po memorandumu je trebalo da budu završeni i dati učenicima na korišćenje početkom tekuće školske godine.
Uvodničari koji su govorili ispored svojih nacionalnih saveta istakli su da nacionalni saveti moraju da budu uključeni u izmene zakona, kao i da predstavnici manjina budu aktivno uključeni u radnu grupu za iznalaženje najboljih modela za nastavu na jezicima nacionalnih manjina.
Kostić: Od 21 nacionalnog saveta 14 je odgovorilo u predviđenom roku
U ime Kancelarije za ljudska i manjinska prava Drugi izveštaj stručno je predstavio Igor Kostić. Istakao je da je u ovom izveštajnom planu 70 nosilaca imalo svoje aktivnosti. Rok za dostavljanje izveštaja je bio od 14. novembra 2016. do 30. januara 2017.
„U ovom periodu smo održali inicijalne obuke sa svih 70 institucija. Razlika u odnosu na prethodni izveštaj je u tome što ovaj sadrži generičke nosioce aktivnosti, odn. kao nosioci su naznačene jedinice lokalne samouprave, nacionalni saveti, organizacije civilnog društva, mediji, osnovne i srednje škole itd. Ovaj izveštaj mnogo preciznije pokazuje koliko svaka od institucija daje svoj doprinos realizaciji svakoj pojedinačnoj aktivnosti. Od 70 nosilaca aktivnosti njih 57 je dostavilo priloge. Nisu dostavile jedinice lokalne samouprave, saveti za međunacionalne odnose, mediji, Narodna biblioteka Srbije, sedam nacionalnih saveta i Savet za štampu. Od 21 nacionalnog saveta 14 je odgovorilo u predviđenom roku. Izveštaje nisu dostavili albanski, aškalijski, bošnjački, romski, grčki, crnogorski i ukrajinski nacionalni savet.“
Kako je rekao, u poređenju prethodnog izveštajnog perioda i ovog, vidljivo je da je čak 67% aktivnosti uspešno realizovano ili se kontinuirano sprovode (u prethodnom periodu je taj procenat iznosio 64%), smanjen je procenat aktivnosti koje su gotovo u potpunosti realizovane sa 12% na 7%, smanjen je procenat aktivnosti koje su delimično realizovane, ali je povećan procenat aktivnosti koje nisu realizovane, sa 2 na 9% i smanjen je broj aktivnosti za koje nemaju podatke, jer izveštaji nisu bili dostavljeni.
Kada je u pitanju izveštavanje za sledeći ciklus Kostić je posebno naglasio da Kancelarija za ljudska i manjinska prava više neće slati obrasce, jer pretpostavljaju da nosioci aktivnosti imaju obrasce i da će izveštavati po njima.Takođe, dodao je od ove godine izveštavanje će biti kvartalno, a ne polugodišnje i neophodno je da izveštaji budu dostavljeni u dogovorenom roku. „U saradnji sa Ministarstvom prosvete, ali i sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave identifikovali smo jedinice lokalne samouprave koje se po Zakonu o lokalnoj samoupravi smatraju multietničkim jedinicama, te smo ih kontaktirali i od njih u ovom izveštajnom periodu očekujemo priloge na osnovu kojih ćemo imati jasniju sliku kako se ovaj plan sprovodi na lokalu“, zaključio je Kostić.
