ZADRŽAVANJE PRAVA NA SOCIJALNU POMOĆ KLJUČ ZA ZAPOŠLJAVANJE OSOBA IZ MARGINALIZOVANIH GRUPA
Romi i Romkinje, osobe sa invaliditetom, žene žrtve nasilja, samohrane majke, dugoročno nezaposleni i osobe iz drugih ranjivih grupa imali bi veće šanse za sigurno i legalno zaposlenje ukoliko bi zadržali socijalnu pomoć. Gubitak tog prava u slučaju pronalaženja posla jedan je od ključnih razloga zašto ne žele da budu prijavljeni i sebe izlažu angažovanju bez ikakve zaštite.
To je istaknuto na završnoj konferenciji 22. decembra 2021. godine projekta „Poboljšanje uslova života Roma i Romkinja i drugih marginalizovanih grupa u vreme pandemije COVID-19“ u Palati Srbije, čiji su se učesnici složili da se pripreme izmene Zakona o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti u cilju otklanjanja ove prepreke. Predloženo je i da se razmotri mogućnost da pripadnike ranjivih grupa kroz mere aktivne politike zapošljavanja može da angažuje civilni sektor, kao i da se obezbede veća sredstva za njihovo angažovanje tako što bi programi međunarodnih donatora dobili iste pogodnosti kao i programi finansirani iz budžeta.
Fokus projekta bio je na romskoj populaciji kao naročito ugroženoj kategoriji. U Srbiji živi oko 150.000 Roma i Romkinja i prevashodno su angažovani na crno, a tek nešto manje od 30.000 se nalazi na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.
Strategijom zapošljavanja 2021-2026 predviđene su inkluzivne mere podrške najranjivijim grupama, među kojima je i romska populacija. U 2022. godini za ovaj vid pomoći izdvojićemo 5,65 milijardi dinara za više od 20.000 lica, od čega 2.300 osoba sa invaliditetom, što je za 1,3 milijardi više nego prošle godine. Pored toga, istakla bih da smo za približno 2.000 Roma i Romkinja ove godine obezbedili i subvencije za dodatno obrazovanje i obuke, za samozapošljavanje, subvencije za osobe sa invaliditetom i sl. – izjavila je Darija Kisić Tepavčević, ministarka za rad i dodala da je bilo i skoro 3.500 korisnika nefinansijske podrške.
Projekat su uz podršku Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH realizovali NALED i Asocijacija koordinatora za romska pitanja. Zbog niske radne aktivacije, siromaštvo i isključenost romske i drugih osetljivih grupacija su veoma izražen problem i jedan od prvih koraka za rešavanje mogu biti javni radovi.
Socijalna inkluzija svih građana, a posebno Roma i marginalizovanih grupa, jedan je od najvažnijih ciljeva kojima je Vlada Srbije posvećena u procesu evropskih integracija, i u čemu ima snažnu podršku Nemačke razvojne saradnje. Romske zajednice i druge marginalizovane grupe bile su ozbiljno pogođene pandemijom COVID-19 i zato je Nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) kroz program „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji“ opredelilo dodatna sredstva u 2020. i 2021. godini kao odgovor na neke od najhitnijih potreba najugroženijih građana – rekao je Kristijan Šiling, šef odseka za razvojnu saradnju Ambasade Nemačke.
Jedna od ključnih komponenti projekta bio je program „Zajedno za zajednicu“, osmišljen po uzoru na nemački model javnih radova. Put do privremenog radnog angažovanja našlo je 240 Roma, Romkinja i osoba iz drugih ranjivih kategorija u šest lokalnih samouprava.
Uz priliku za posao, učesnici su dobili šansu da se obuče za određeno zanimanje i steknu znanja za aktivno traženje zaposlenja koja će ih učiniti konkurentnijim na tržištu rada. Za više od polovine ovo je bilo prvo radno iskustvo, a svi do jednog bili su zadovoljni učešćem i izrazili želju da se program nastavi – poručila je Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a, i dodala da je u programu učestvovalo 30 poslodavaca – 17 iz civilnog sektora, sedam javnih preduzeća, Crveni krst, zdravstvene ustanove i privatne kompanije.
U svečanom delu konferencije uručena su priznanja gradovima Subotici, Kruševcu, Pirotu, Vranju i Kragujevcu, kao i opštini Aleksinac, za veliki doprinos uspešnoj realizaciji programa „Zajedno za zajednicu“ i animiranju lokalnih poslodavaca da angažuju osobe iz marginalizovanih grupa.
S obzirom da je „Javno komunalno preduzeće “Regionalna deponija Pirot” učestvovalo u projektu, i uspešno realizovalo aktivnosti i radove na prikupljanju, preradi i sortiranju otpada u Pirotu, gde su bila angažovana lica Romske nacionalnosti kao I lica iz marginalizovanih kategorija. Lica su prošla obuku I stekla određena znanja I veštine a vezano za navedene aktivnosti, i u periodu angažovanja ekonomski ojačala svoje porodice.
Konferenciji je ispred lokalne samouprave grada Pirota prisustvovala predsednica Skupštine grada Milena Dimitrijević i ispred Regionalne deponije direktor Nebojša Ivanov.
Izvor: plusonline.rs
Foto: plusonline.rs
