Za Minority News piše Emir Adžović, Koordinator projekta, Generalni direktorat II, Savet Evrope
Rezimiranje rezultata na lokalnom nivou i pronalaženje načina da se utiče na promene na strateškom nivou – iskustvo zajedničkog regionalnog projekta Evropske unije i Saveta Evrope „Promocija ljudskih prava i zaštite manjina u Jugoistočnoj Evropi“
„Promocija ljudskih prava i zaštite manjina u Jugoistočnoj Evropi“ je zajednički projekat koji finansira Evropska unija, a sprovodi Savet Evrope. Ovaj program je obezbedio spoj podrške na strateškom i lokalnom nivou, na osnovu preporuka tela za praćenje prema dvema relevantnim konvencijama Saveta Evrope: Okvirnoj konvenciji za zaštitu nacionalnih manjina (Okvirna konvencija) i Evropskoj povelji o regionalnim ili manjinskim jezicima (Povelja). To je bio glavni cilj i najveći uspeh – približavanje evropskih standarda i preporuka običnim ljudima koji se susreću sa pitanjima sa kojima se nacionalne manjine u svojoj sredini suočavaju svakodnevno i rešavaju ih. Slušajući njihove glasove i u kombinaciji sa našim naporima pokazalo se kako Savet Evrope može dodati stvarnu vrednost i odgovoriti na njihove potrebe.
U cilju uklanjanja barijera za manjine na lokalnom nivou, tokom tri godine, u periodu od 2014. do 2016. godine, projekat je realizovan u sedam korisnica, zemalja Jugoistočne Evrope – Albaniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Srbiji, Bivšoj jugoslovenskoj Republici Makedoniji i Kosovu.*[1]
Nakon javnog poziva za izražavanje interesa, u okviru šeme malih grantova (18.000 evra i 10% opštinskog doprinosa), podršku je dobilo 35 opština u regionu (6 opština u Srbiji) u cilju rešavanja širokog spektra pitanja manjina na lokalnom nivou. Projekat je tako, na primer, doprineo potpunoj eliminaciji slučajeva napuštanja učenika pripadnika zajednice Egipćana u Tivtu iz škola, modernizaciji izdavanja opštinskih obrazaca i dokumenata na jezicima manjina u Subotici, formiranju centra za obuku u oblasti pisanja projekata za nacionalne manjine u Gradišci, učenju jezika za službenike u Puli, usvajanju prve opštinske strategije za uključivanje nevećinskih zajednica u Vučitrnu, kao i prekvalifikaciji i zapošljavanju žena, pripadnica nacionalnih manjina u Staro Nagoričanima.
Pored pružanja ove vrste podrške na lokalnom nivou, projekat je obezbedio pomoć i na višem strateškom nivou, savetima o pripremi Akcionog plana za nacionalne manjine prema Poglavlju 23 pretpristupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom i revizijom Zakona o manjinama u Albaniji. Projekat je doprineo i promociji prvog izveštaja o ostvarivanju prava nacionalnih manjina u Bosni i Hercegovini i izgradnji kapaciteta relevantnih institucija koje se bave izveštavanjem i izradom strategija u oblasti zaštite nacionalnih manjina u Crnoj Gori.
Ključ za uspeh ove regionalne inicijative jeste to što njen cilj nije bilo nametanje jednog univerzalnog rešenja za sve, zasnovanog na modelima razvijenih van regiona. Ni u jednom trenutku Savet Evrope nije nastojao da nametne kontrolisana rešenja, svestan značaja uticaja odgovarajućih strategija na individualnom nivou – pretvaranjem „vrednosti“ u nešto praktično i realno za pojedince, a znajući da se najbolje strategije razvijaju na osnovu povratnih informacija od tih pojedinaca, kroz istinski vid učešća.
Od 35 realizovanih malih grantova, Upravni odbor projekta izabrao je sedam slučajeva dobre prakse za dalji razvoj i promociju kroz organizovanje Dana otvorenih vrata, koji je okupio predstavnike opština učesnica iz celog regiona.
Ovi primeri dobre prakse su pravi „domaći“ projekti koje su osmislili, razvijali i testirali ljudi iz regiona u samom regionu. Realizovali su ih lokalni timovi pod vođstvom opština, uz podršku lokalnih stručnjaka, a za njihovo praćenje i evaluaciju bili su zaduženi predstavnici nadležnih organa vlasti. Oni imaju potencijal da obezbede održiva ekonomična rešenja celom regionu.
Više informacija o projektu i njegovim rezultatima možete pronaći na internet stranici projekta, Facebook stranici, i mrežama Instagram i Twitter, kao i linkovima ka Publikaciji elemenata dobre prakse i Završnom regionalnom izveštaju, koji je pripremio Evropski Koledž (College of Europe).
[1] Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o kosovskoj Deklaraciji o nezavisnosti.
