ROMI U LESKOVCU

Romska zajednica u Leskovcu pripada jednoj od najranjivijih grupacija. U razgovoru sa njima 3. januara 2022, pogotovo starijima, rečeno nam je da su oni nekada bili pokretači mnogih političkih, ekonomskih i kulturnih dešavanja i da su probleme koje imaju mnogo lakše rešavali nego danas. Na pitanje zbog čega je to tako gotovo se slažu da je najjednostavnije upreti prst u nekog i reći da je taj kriv, ali da u stvarnosti nije tako. Kao personifikaciju vlasti koja im može pomoći u Leskovcu većinom smatraju gradonačelnika Gorana Cvetanovića, ali takođe smatraju da on ne može sam da reši probleme ukoliko mu neko na to ne ukaže.

Problem vide, pre svega, u sopstvenom nejedinstvu i slaboj organizovanosti, te borbi za funkcije koje će nekome doneti najviše lične, ali ne i kolektivne koristi.

Navode i primer Kulturno-umetničkog društva „Šefket Ibraimović“ koji praktično ne postoji, a kroz čije delovanje je negovana romska kultura, folklor, tradicija… Kao najzgodniji primer neaktivnosti samih Roma iznose višegodišnji problem koji imaju sa nerešenom infrastrukturom u naselju „Slavko Zlatanović“, tačnije kanalizacijom za koju godinama slušaju razna obećanja i kažu da zajedeničko za sve vlasti je da im obećavaju rešenje problema, ali nikako i da ga reše. Svesni su da su taj problem mogli da iznesu tokom javne rasprave o nacrtu budžeta za sledeću godinu, ali i, kako kažu, ne veruju u to da će ih neko poslušati, a zbog neorganizovanosti niko od njihovih predstavnika nije ni prisustvovao toj raspravi. Kako kažu, stalno čekaju da neko drugi nešto uradi za njih same.

Kao lošu stvar navode i primer što svake godine, tokom komemorativnog skupa povodom godišnjice streljanja u Arapovoj dolini prisustvuju samo zvaničnici, a ne i „obični“ pripadnici romske manjine, iako je na tom mestu u decembru 1941. godine okupator streljao 310 Leskovčana, od čega 293 Roma. Zbog čega je u ovom konkrertnom slučaju tako, ne znaju da objasne.
Romi smatraju da bi trebalo formirati neki organ koji bi se bavio pitanjem inkluzije i problematike koju ima romska zajednica i koji ne bi bio formiran samo na papiru. Kažu da bi na taj način verovatno mogli i da se pojave sa određenim projektima kod ministarstava, nevladinog sektora i drugih organizacija koji bi finansirali određene poslove koji bi doprineli rešavanju problema.

 

 

Romi i LAP

Romska zajednica je najveća nacionalna manjina u Leskovcu. Zvanično broji 7700 Roma i Romkinja, pokazuje popis iz 2011. godine. Grad Leskovac je 2017. godine usvojio Odluku o usvajanju Lokalnog akcionog plana za period 2017./2019. i planirao jegovo budžetiranje sa oko 940.000 evra, koje su trebale biti potrošene na dve oblasti, stanovanje i obrazovanje. Krajem 2021.godine grad Leskovac nema novi LAP za Rome i Romkinje a radna grupa se sastala nekoliko puta u ovoj godini.

Turkijan Redžepi, predsednik UGR Produkcija Roma World

Što se tiče Grada Leskovca jeste da oni imaju vrlo dobar napisan strateški lokalni dokument koji se tiče romske zajednice. Imaju oni i dobre informacije o pripadnicima romske zajednice. Zvanično 7700 Roma i Romkinja koji žive u Leskovcu čine preko 5% ukupnog broja stanovništva. Oni su sve to sagledali kroz taj trogodišnji lokalni akcioni plan za period 2017.-2019. godina. Mislim da u 2021. nemaju lokalni akcioni plan. Mi smo već predvideli da će korona virus u stvari uticati na to da se romski problemi, koji su ionako bili uvek na margini društva, a nadam se da neće biti tako i u budućnosti, ostanu tamo negde u zapećku, što je dokaz i danas u Leskovcu.

PRIORITETI

Prioriteti u rešavanju problema romske zajednice bi trebali da budu i dalje edukacija Roma, sređivanje kuća, dosta je problema sa strujom, legalizacija objekata… U našim naseljima uglavnom postoji vodovodna mreža, međutim novo naselje je malo problematično po tom pitanju, ali mislim da postoji neki planovi grada da se to ubrzo reši. Ali, svakako je potreban novio LAP kako bi se poboljšao status Roma, kaže jedan od naših sagovornika.

POMOĆ

U vreme vanrednog stanja pripadnici romske zajednice su se samoorganizovali u mnogim gradovima u Srbiji, samim tim i u Leskovcu. Mnogim porodicama mladi iz romske zajednice su pomogli zahvaljujući donacijama pre svega romske dijaspore iz Danske.

SAMOORGANIZOVANJE

 

Moje društvo i ja, nas 15-ak, smo formirali mini krizni štab. Uvideli smo problem kada se pojavio virus kovid-19 što niko nije očekivao, da u delu gde ja živim ima dosta ljudi koji se bavi sakupljanjem sekundarnih sirovina kako bi preživeli. Oni u tom trenutku nisu bili da situaciji da svojoj porodici obezbede osnovne namirnice za život. Tu su bila i deca bez roditelja koja su mene pozvala u jedan sat posle ponoći i rekla da nemaju šta da jednu. To me je veoma potreslo i odmah sam pozvao sve prijatelje i rođake koji su u inostranstvu i ovom prilikom im zahvaljujem. Najviše pomoći je stiglo iz Danske i Nemačke, a u pitanju je bio novac. Svake nedelje smo delili pakete, podelili smo oko 280-300 paketa,a 40 paketa sam dobio od Zorana Saitovića koji je i sam video koliko je ugroženo stanje. Moram da kažem da ja nisam pomogao samo ljudima gde sam ja, ali tamo je najugorženiji deo Roma na teritoriji Jablaničkog okruga. Bilo je i drugih mahala gde smo pomagali, gde god je bilo potrebno mi smo pomagali, ispričao je tada Elvis Smajlić.

STARI I NOVI LAP

 

Turkijan Redžepi, predsednik UGR Produkcija Roma World
Taj stari LAP je imao posebne akcione planove za zapošljavanje, obrazovanje, stanovanje, zdravstvo, socijalu, kulturu, informisanje… Više oblasti je bilo obuhvaćeno i planirano je, da bi se sve to ostvarilo, nekih 940.000 evra, što i stoji na sajtu Grada Leskovca. Jedino što ja imam kao informaciju je da se u 2019. Godine asfaltirala ulica Slavka Zlatanovića u istoimenom naselju. Ali, to je jedino što je urađeno, a mi sad nemamo podatke koliko je romske dece dobilo stipendije, da li su razvijeni neki planovi detaljne regulacije što je planirano ovim dokumentom, koliko se to Roma zaposlilo, da li svaki Rom, odnosno porodica ima pravo na socijalu, odnosno materijalno obezbeđenje porodice, da li Dom kulture radi na očuvanju kulture, tradicije i običaja Roma, da li romski medij koji postoji u Leskovcu sagledan od strane lokalne samouprave na način da može da opstane, kako bi informisao romsku zajednicu… Sve su to bila neka pitanja na koja smo u 2020. Godini tražili odgovore ali ih, na žalost, nismo dobili.

ROMSKI JEZIK

 

Na jugu Srbije romski jezik sa elementima nacionalne kulture se uči u OŠ „Vožd Karađorđe“, OŠ „Petar Tasić“, te školama u Turekovcu, Bošnjacu, Lebanu, Bujanovcu, Vranju…
Jasmina Živković je pedagoški asistent i nastavnik romskog jezika u OŠ „Vožd Karađorđe“ od školske 2015./2016. godine, gde većina romske dece pohađa nastavu romskog jezika. Ona kaže da je veoma značajno da romsko dete nauči svoj maternji jezik, jer je, kao što je Vuk Stefanović Karadžić rekao, jezik hraniteljica naroda i da treba da se neguje i čuva.
„Ako jedan narod nema svoj maternji jezik, nestaće. Romski jezik ne bi trebao da se gubi, ali se mnoge autentične reči i izrazi danas zamenjuju rečima iz drugih, stranih jezika kao što je engleski ili jezik srpskog većinskog stanovništva sa kojima godinama živimo zajedno. U komunikaciji sa roditeljima, kada oni treba da odluče hoće li njihovo dete pohađati nastavu na romskom, koja je dobrovoljna, neki kažu da to njihovom detetu nije potrebno, jer oni znaju da ga govore. Međutim, to je jezik koji se koristi u svakodnevnoj komunikaciji, a romski jezik je i tradicija, kultura, običaji, pismo, padeži…

ROMI U VLASOTINCU

 

Udruženje SA.E.ROMA Vlasotince – Šišava osnovano je 27.jula 2010.godine, a na čelu udrženja godinama je Nevenka Vasić, koja je u dva mandata za period od 2010-2014 i 2014 -2018.godine bila poslanik u Nacionalnom Savetu Romske nacionalne manjine. Po njenim rečima, na celoj teritoriji u opštini Vlasotince, ima 1.275 osoba Romske populacije koji živi u 350 porodica.
Ovo udruženje je prošle godine sprovelo istraživanje na terenu o položaju romske zajednice u Vlasotincu.
Ovo su samo neki od rezultata tog istraživanja

• Veći broj mladih Romkinja i Roma je iskazalo želju da žele da rade, a najviše onih od 30 do 55 godina.Takođe su iznosili detalje da su predavali CV u raznim preduzećima , tražili su posao kod Nacionalne službe za zapošljavanje, tamo im je rečeno da mora sami da traže posao jer oni posao ne daju.
• Na terenu su anketari uočili da Romi Vlasotinca veoma teško žive, da je stambena infrastruktura veoma loša i veliki broj domaćinstva nema adekvatne krovove (48 privremenih krovova koji su u rapadu i prokišnjavaju), 16 domaćinstva nema priključak na vodovodnu mrežu, 7 domaćinstva nema stuju, 52 domaćinstva ne poseduje kupatilo.
• Romska deca iskazuju volju za obrazovanjem ali nemaju dovoljno finansijskh sredstava. Dosta njih želi da se provede zajedno sa svojim vršnjacima van svog okruženja, da bi upoznali kulturu drugih gradova. Osećaju se odbačenim iz društva zbog raznih predrasuda i stereotipa i diskriminacije. Roditelji dece Romske nacionalnosti, koja pohađaju osnovnu školu „ Siniša Janić“ u istakli da njihova deca nemaju besplatne knjige kao ni besplatni obrok ,a koji je po njima zagarantovan u lokalnoj samoupravi za decu socijalno ugroženu i romsku decu.
• Na terenu se došlo do saznanja da u određenim mestima radnici socijalnog rada ne obilaze Rome i ne znaju činjenično stanje romskih porodica i to u selima :Donji Dejan, Boljare, Manastirište, Donji i Gornji Prisjan, ulice Babički odred i Milorada Veličkovića. Na naša pitanja porodicama ,,Da li vas obilazi neko iz Centra za socijalni rad” ?, izričito je rečeno – NE.

 

Izvor: jugpress.com

Foto: slobodnaevropa.org