Srbija danas može biti primer dobre prakse za druge zemlje u načinu rešavanja pitanja inkluzije Roma, smatra direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović, dodajući da ta kancelarija sarađuje sa Misijom OEBS-a na projektima uključivanja Roma, koji su već dali rezultat.

Kancelarija na čijem je čelu sarađuje sa misijom OEBS-a na realizaciji dva projekta, od kojih jedan finasira Švedska SIDA, a drugi se finasira sredstvima EU, a Paunović za Tanjug ističe da su kroz njih uključena ministarstva, lokalne samouprave, romske organizacije, Romski nacionalni savet i brojni pripadnici romske manjine.

Navodeći da su kroz projekte postignuti razultati u obrazovanju, zdravstvu, stanovanju, pristupu ličnim dokumentima, ona je obijasnila da su pokrenute nove inicijative u zapošljavanju, naročito Roma koji se bave privatnim preduzetništvom, kao i mladih Roma.

Prema njenim rečima, kroz progam stažiranja, kao i kroz druge progame angažovan je veliki broj mladih Roma sa zavšenim fakultetom koji svojim znanjem žele da doprinesu boljem položaju svoje zajednice.

“Sve ove projektne aktivnosti, u sinergiji sa rezultatima rada vlade, daju mogućnost da Srbija danas može biti primer dobre prakse za druge zemlje u načinu rešavanja pitanja inkluzije Roma“, rekla je Tanjugu Paunović.

Objašnjavajući da saradnja sa OEBS-om, na oba projekta, ističe u decembru, ona je istakla da se nada nastavku saradnje na drugim projektima sledeće godine.

Paunović je ukazala da je veliki problem pripadnika romske manjine neposedovanje ličnih dokumenata, nizak stepen obrazovanja, uslovi stanovanja… “Pristup ličnim dokumentima rešen je kroz izmene zakona koje su omogućile efikasan naknadni upis u matične knjige rođenih. Za pet godina u matične knjige rođenih upisano je oko 21.000 lica“, rekla je Paunović, dodajući da to predstavlja primer dobre prakse za ceo region Zapadnog Balkana.

Kada je reč o problemima te manjine uzrokovanim niskim stepenom  obrazovanja, Paunović je ocenila da je i u toj oblasti došlo do značajnih pomaka.

“U lokalnim samoupravama radi 181 pedagoški asistent koji doprinosi uključivanju i postizanju boljih rezultata romskih učenika u obrazovanju. Ove školske godine kroz projekat IPA 2012 dato je dodatnih 525 stipendija romskih srednjoškolaca, a merama afirmativne akcije do sada upisano 4.187 dece u srednje škole i na fakultete“, rekla je Paunović.

Ona je ukazala i da su u oblasti zdravlja, rezultati rada 75 zdravstvenih medijatorki doveli do velikog pomaka u oblasti zdravstvene zaštite.

Prema njenim rečima, zdravstvene medijatorke, redovno pomažu stanovnicima neformalnih naselja u unapređenju zdravstvenog stanja pa je tako u poslednje četiri godine obaljeno 460.125 poseta, vakcinisano je više od 30.000 romske dece, a stopa smrnosti romske dece je prepolavljena.

Uslovi života Roma i dalje su jedan od velikih problema za gradove i opštine u Srbiji, a posebno u Beogradu, ukazala je Paunović, ocenjujući da je došlo do pomaka kroz uvođenje novih programa stanovanja.

Navodeći da prema podacima opština u Srbiji postoji 593 neformalna, nelegalna romska naselja, ona je podsetila da je pored socijalnih stanova, započeta i kupovina prvih seoskih domaćinstava.

“Moram da naglasim da je započeta izrada propisa koji će urediti proceduru raseljavanja i legalizacije neformalnih naselja. Prvi put je uspostavljena evidencija o broju i mestu neformalnih naselja u Srbiji što daje mogućnost da se sredstva planski usmeravaju na rešavanje ovih problema“, rekla je Paunović.

Paunović je ukazala da u Srbiji živi oko 148.000 Roma prema popisu iz 2011. godine što je 2,05 odsto od ukupnog broja stanovnika. Međutim, kako kaže, procene 166 gradova i opština u Srbiji koje su rađene 2013. godine, pokazuju da je u Srbiji 255.000 Roma u Srbiji.

Kada je reč o strateškom okviru, Paunović je podsetila da je pokrenut proces izrade nove Strategije za unapređivanje položaja Roma koja će biti usvojena u toku ove godine na period od 10 godina, odnosno do 2025. godine, a koju će pratiti Akcioni planovi.