29. april 2013. – Povodom najavljenih izmena i dopuna Zakona o nacionalnim savetima
nacionalnih manjina Predsednik Nacionalnog saveta Mađara Tamaš Korhec izjavio je da je
zasad neizvesno da li će zaista biti proširene nadležnosti tih tela.
Korhec veruje bi se čak moglo dogoditi i da se pod firmom zakonskih izmena pokušaju
suziti ovlašćenja manjinskih samouprava nacionalnih zajednica u Srbiji.
„Ukoliko ministarstvo zaista želi da smanji ovlašćenja koja su zastupljena u zakonu
o nacionalnim savetima i uskladi ih sa Zakonom o kulturi, kao i Zakonom o javnom
informisanju i medijima koji je u pripremi, onda će sa naše strane naići na potpuni otpor,“
rekao je Korhec u intervjuu za „Mađar so“.
Korhec je kazao da je prema njegovim informacijama na prošlonedeljnom sastanku u
Beogradu posvećenom unapređenju položaja nacionalnih manjina u Srbiji rečeno da bi
suštinu izmena zakona o nacionalnim savetima predstavljalo usaglašavanje sa postojećim
zakonima u određenim oblastima.
„Prema mojim saznanjima, nije rečeno da bi se proširile nadležnosti nacionalnih saveta.
Čak, ukoliko govorimo o usaglašavanju sa drugim zakonima, onda to može da znači
sužavanje nadležnosti u svim oblastima, osim u obrazovanju, jer je zakon koji pokriva
ovu oblast i zakon o nacionalnim savetima na osnovu predloga Saveza vojvođanskih
Mađara usaglašen na osnovu predloga Saveza vojvođanskih Mađara još u prethodnom
parlamentarnom ciklusu. Plan u odnosu na budućnost je bio da i ostale zakone treba
uskladiti sa zakonom o nacionalnim savetima, a ne obrnuto. Ukoliko ministarstvo zaista
želi da smanji ovlašćenja koja su zastupljena u zakonu o nacionalnim savetima i uskladi ih
sa Zakonom o kulturi, kao i Zakonom o javnom informisanju i medijima koji je u pripremi,
onda će sa naše strane naići na potpuni otpor. U skladu sa našom snagom trudićemo
se da odbranimo naša ovlašćenja, jer je sužavanje stečenih prava protivustavno. U
krajnjem i najgorem slučaju stvar ćemo izneti pred Ustavni sud. Naravno, ne želim ništa da
prejudiciram, jer imam i takvih informacija da ministarstvo u radnu grupu za izrradu predloga
zakonskih izmena želi da uključi i stručnjake delegirane od nacionalnih saveta. Ako se
to dogodi, onda bi eventualne konflikte pokušali da odagnamo već u okviru radne grupe.
Usaglašavanje zakona o obrazovanju sa zakonom o nacionalnim savetima dokazuje da je
harmonizacija zakona moguća i bez sužavanja nadležnosti,“ rekao je Korhec.
Prema rečima čelnika Nacionalnog saveta Mađara, zadatak onih koji podržavaju ideju
kulturne autonomije je dokazivanje da ova autonomija sa stanovišta mađarske zajednice
rezultira dobrim stvarima i da one nisu loše za većinsku naciju. „Treba da pazimo na to
da u sprovođenju naših nadležnosti uzmemo u obzir legitimne interese drugih. Naravno,
legitimni interes drugih ne može da bude da mi izumremo, ili da budemo u drugorazrednom
položaju,“ dodao je Korhec.
Povodom onih političkih stranaka većinske nacije kojima smetaju nadležnosti Nacionalnog
saveta Mađara, a da one istovremeno najglasnije zahtevaju što širu autonomiju za
kosovske Srbe, Korhec je konstatovao da se radi o dvojnom merilu.
„Sam sam pristalica autonomije i otuda smatram da autonomija isto tako treba da štiti
Mađara, kao i Srbina. Zahtevi građana srpske nacionalnosti za samoupravu potpuno su
osnovani kako u Hrvatskoj, kako u Bosni i Hercegovini, kako na Kosovu. Principe treba
poštovati. Onaj koji smatra da je u interesu ravnopravnosti i očuvanja identiteta potrebna
autonomija verodostojan je jedino ukoliko drži da njegov stav valja dosledno primenjivati,
počev od Baskije, preko vojvođanskih Mađara, sve do kosovskih Srba,“ kazao je Korhec.
