Izvor: Dnevnik.rs
Da se pitaju izdavači, školsko zvono ne bi se oglasilo 1. septembra, bar ne za prvake i petake koji koriste udžbenike na jezicima nacionalnih manjina prema reformisanom programu.
I dok nezadovoljni na njih bacaju drvlje i kamenje, izdavačke kuće apeluju na strpljenje, uz opasku da je čitava procedura prevođenja, lektorisanja, prelamanja i štampanja, pa i ispravljanja, nemoguća misija za nekoliko meseci, koliko imaju od trenutka kada stigne nalog Ministarstva prosvete.
Direktorka IK „Klet” Gordana Knežević Orlić kaže da su u ovom momentu u prodaji svi njihovi naslovi na mađarskom, rusinskom i slovačkom jeziku za pomenute razrede, mada nije sve bilo gotovo pred početak školske godine zato što su i odobrenja za udžbenike na srpskom, po kojima se potom rade verzije na ostalim jezicima, dobili tek u junu.
– Maksimalno se trudimo da imamo dobru saradnju sa svim savetima nacionalnih manjina, koji, po zakonu, obaveštavaju izdavače za koje se udžbenike većina škola opredelila, a imamo i dogovor da nam obezbede najkvalitetnije prevodioce iz svojih redova – dodaje ona. – Dok čekamo odobrenje, što traje po dva-tri meseca, već se bira tim kako bi bio spreman istog momenta kad ono stigne. Priprema naslova za drugi i šesti razred je u toku, a za neke manjeg obima već je gotova. Očekujem da će iz godine u godinu biti sve bolje.
Đaci OŠ „Jan Čajak” u Bačkom Petrovcu još čekaju komplet za slovački jezik, koji su za prvake naručili od Zavoda za udžbenike, ističe direktorka Vlasta Verle.
– Što se tiče drugih udžbenika, sada prvaci nemaju problem, ali imali su prošle godine, kao što ove imaju za drugi i šesti razred – dodaje. – Zadržavanje rukopisa od strane Pedagoškog zavoda i samim tim kašnjenje štampanja smatram diskriminacijom, a posebna priča su besplatni udžbenici. O tome sam obavestila i Ministarstvo prosvete. Naime, u aprilu ove godine dato nam je da u informacioni sistem „Dositej” unesemo imena učenika koji imaju pravo na to, bez objašnjenja da je u pitanju stari katalog pošto u tom trenutku novi udžbenici na slovačkom još nisu bili odobreni. Očekujem da će se problem pojaviti i dogodine s udžbenicima maternjeg jezika i muzičke kulture za četvrti i osmi razred jer je Zavod počistio magacine, podelivši stare zalihe školama, dok privatne izdavačke kuće nemaju interesa da štampaju ove naslove jer su tiraži zaista mali – kaže, uz opasku da inače odlične udžbenike iz „komšiluka” koriste samo nastavnici, i to kao pomoćnu literaturu, kako je jedino i dozvoljeno.
Udžbenike na bugarskom nabavila škola
Za đake u Ivanovu, gde se nastava, osim na srpskom, odvija i na bugarskom i mađarskom, potrebne udžbenike, kojih ima jedino u Zavodu, nabavila je OŠ „Moša Pijade”, te tako poštedela roditelje troška.
– Sticajem okolnosti, naš kolega nastavnik autor je bugarskog udžbenika za niže razrede – kaže direktorka Sanja Simić Mijatović. – Pošto i dalje ne postoje knjige za više razrede, nastavnik prilagođava i kopira one koji se koriste u Dimitrovgradu i Bosilegradu, gde se nastava izvodi na tom jeziku. Isto važi i za mađarski jezik jer godinama nije bilo novijih izdanja, nego su se koristili udžbenici stari dvadesetak godina.
Prema rečima izvršne direktorke novosadskog odeljenja Zavoda za udžbenike dr Romance Jovanović, bukvar, čitanka, radna sveska i multimedijalni dodatak kasne jer je, prema predlogu Nacionalnog saveta, menjana kaligrafija slovačke abecede, što je složen posao.
– Što se tiče Zavodovih izdanja na jezicima nacionalnih manjina, uglavnom su izabrani originalni udžbenici za maternji jezik, muzičku kulturu i za maternji sa elementima nacionalne kulture – dodaje. – Rumunska odeljenja opredelila su se za sve naše naslove, sem onih za koje Zavod nije dobio odobrenje, a to su Biologija, Informatika i Likovna kultura. Trenutno radimo udžbenike za drugi i šesti razred, od kojih će neki biti gotovi već do drugog polugodišta, mada su i stari do te mere upotrebljivi da se nastava može nesmetano odvijati. Iako su zalihe za treći i sedmi razred potrošene, nismo hteli da ih doštampamo, ne samo zato što je izuzetno skupo već i zato što čekamo nove naslove.
Kada je u pitanju nastavno štivo za srednje škole, situacija je nešto drugačija, zato što Zakonom o udžbenicima nije predviđeno da ono bude obaveza nekog izdavača, pa čak ni državnog, dok se u članu 14 pomenutog zakona, kaže Romanca Jovanović, navodi da i udruženja stručnih i umetničkih škola mogu da izdaju priručnike za stručne predmete.
– Srednje škole danas koriste drugu metodologiju nastave, ne bazirajući se samo na udžbeniku, kao što su nekada činile. Na jezicima manjina uglavnom imamo gimnazijske udžbenike za opšteobrazovne predmete, kao i za brojnije stručne škole koje su iskazale tu potrebu, kao što su ekonomska i medicinska. Kad su u pitanju ostale, videćemo do koje mere će uvođenje dualnog obrazovanja uticati na izradu udžbenika, koji udeo će imati praksa i koji profili će biti zastupljeni, jer su neka zanimanja prevaziđena, a neka nova se pojavljuju – kaže Jovanovićeva.
